„Манипулација свешћу“ Сергеја Кара-Мурзе спада међу најважније књиге које сам прочитала. Толико ми је у животу значила да сам је превела на српски и некако постигла да буде објављена, како би и другим људима помогла да се снађу у овом времену свеобухватног слуђивања. У њој је читаво поглавље посвећено кварењу језика, уз објашњење у коју сврху се то чини. Прерађено у новински чланак, може се наћи на интернету под насловом „Језик и власт“. И мени је својевремено наручен чланак под истим насловом, а написала сам и „Разарање српске културе“ (оба се могу наћи на интернету). Зато овом приликом одмах прелазим на ствар, изостављајући уводно објашњење опасности туђица.

У часопису „Печат“ одушевљено видим исход буре у јавности око школских програма, али ме сместа пресече – у Тршићу је одржана konferencija на којој су једногласно донете две (уистину садржајне) deklaracije о statusu српског језика. Прочитавши их, схватам у коликој мери је стање забрињавајуће, чим најстручнијем српском саставу онолике туђице нити режу слух нити боду очи… Значи, ни они више не запажају… А буквално ме је згромио kurikulum (ток)! Српско школство је толике векове и без њега опстајало; па што би нас сада изнебуха заскочио!?

Зар је могуће да се после толиких подвала и даље тако неодговорно прчка по језику!? О улози неуког Вука и последицама његовог ломљења преко колена већ су многи писали. И сами малтене свакодневно откривамо досад непознате туђице, не увиђајући (у новоговору „препознајући“) да то нимало није случајно. А да се и српским речима може богаљити свест сведоче разноразни душебрижници који нам готово свакодневно „подижу свест“ о неким сасвим небитним стварима, или свисока поучавају (у новоговору „edukuju“) „овај народ“. Дабоме, и наша земља им је „ова земља“.

Знам ја да нема језика без туђица, али ваљда имамо паметнија посла од свакодневног убацивања нових туђица уместо већ постојећих речи. Размислите да ли следеће речи и изрази из наведених deklaracijа доликују ваљано и бираним речима сачињеним изјавама најужег круга језичких зналаца, тим пре што ми није пошло за руком да све распетљам:

Тако ли се чува од предака наслеђен српски језик како би се пренео потомцима? Kurikularno!? Куку леле…