Српски соколи на Приморју

После Мајског преврата у Београду 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији после преврата, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после Калајеве смрти, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Макед...

ВРЕМЕПЛОВ – БИЛЕЋА 1933: Ако чекић не куца или пушка не пуца, Херцеговина не ваља

У касном јулском сумраку, кад на Требишњици тихо и мирно пада ноћ, ,,Фиат” почиње да се пење уз стрму голу падину изнад Требиња. Стари град у коме је многа госпоштина живела. Чак и Вук Бранковић, оставио је своју кулу. А један део периферије града зове се Придворје. Стари град се...

КАЗИВАЊЕ СИМА БОЈБАШЕ ИЗ ГЛУШАЦА: У Јасеновцу су ми страдали мајка Боса, баба Мара, брат Милорад, сестра Даница и тетка Милица

Село Глушци се налази у општини Метковић, у долини ријеке Неретве, на самој граници са Херцеговином. То је једино чисто српско село на простору од црногорске границе на Дебелом Бријегу, па све до Задра, Шибеника и Книна. Пред Други свјетски рат бројало је преко 200 становника, ...

ЛИПАР: Предавање др Милана Мицића „Српски добровољачки покрет у Првом светском рату“ (АУДИО)

У селу Липар, колонији српских добровољаца из Првог светског рата, поводом славе села, празника Успења Пресвете Богородице – Велике Госпојине, одржано је предавање историчара др Милана Мицића под називом „Српски добровољачки покрет у Првом светском рату&...

КОСОВСКЕ ПРИЧЕ ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА (9): ЧУДНИ ПОДВИЖНИК

Кад из густе, тек подмлађене ситногорице избих на једну нешто узвишенију рудину готово испод саме планине, ја зауставих коња и окренух га да бих уназад још једном погледао низ Косово. Мрзим га, изједна га као рајетин ненавидим, јер ме је родило робом, а опет ми га никад д...

А да се ми о Турке не огрешисмо?

У чети ми беше студент Младен Јеринић, син најбољег газде у нашем крају, Марка Јеринића. Дошо Младен из Беча, добровољно, оће и он да брани Србију. Фала му. Србија мора да се брани. Шта ће са нама бити до послетка? Питам Младена, а он ме, душа наша, вако загрли. Очију ми, школац,...

КОСОВСКЕ ПРИЧЕ ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА (8): У НЕБРАНОМ ГРОЖЂУ

По својем сасвим изненадном повратку из Анадола, Селим Друштина тихо н некако снуждено сеђаше на простирачу поред оџака у одаји новице Прележанина. Дошао му је рано у походе к изненадио га као да је, чудом, избио са онога света. Њихова два села раздваја само невелика Јагњенич...

КОСОВСКЕ ПРИЧЕ ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА (7): КАД СЕ ЦАРСТВА МИЈЕЊАЈУ…

Каљав и тучен целога дана новембарским невременом, стојаше у мраку пред ограђеном кулом Хаџића у Црколезу поп Буњак, некако равнодушно очекујући да му се после велике лупњаве и вике отворе, досле вазда гостољубиве, арнаутске вратнице. Уосталом, и побратимске. Украј њега ка обор...

ГАЛЕРИЈА БЕСМРТНИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Васиљ Грђић – генерални секретар српства у БиХ

Васиљ Грђић је још један доказ да се у Гацку- гнезду слободе, правде и истине,  излежу најбољи соколови српског рода. Година у којој је пукла Невесињска пушка 1875. у књигу рођених уписала је многе знамените личности српске историје међу којима су Светозар Ћоровић,  Арчибалд Рајс...

ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ ДРАГОЉУБУ – ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ    

У цркви Ружици у Београду 17. јула 2020. године одржан је помен генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу. Портал Слободна Херцеговина преноси говор који је том приликом одржао  проф. др Радмило Рончевић, родом из Гацка. Тешко јe одабрати шта у кртаком времену рећи  о једном...

ИЗЛОЖБА ПРЕБИЛОВЦИ: Памћење као национални завјет

Изложба Пребиловци (носилац пројекта УГ Јадовно из Бањалуке), је покушај да барем дјелимично буде испуњена завјетна мисао Св. Николаја Жичког према којој Срби не смију да се свете, јер освету треба оставити Богу, али морају да памте своје жртве За Слободну Херцегови...

КОСОВСКЕ ПРИЧЕ ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА (6): ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И МАНЕ

Пред сами последњи долазак султанов на Косово, 1911. године, једнога ранога јутра пријави нам митрополијски каваз некога молиоца. Тада средиште за Стару Србију беше Приштина с митрополијом н консулатом. Ми смо нарочито рано долазили у митрополију, да бисмо могли посвршавати...