• Срба за трећину мање него прије десет година. Зато овај попис доноси и политичке реперкусије јер уставни закон право на службену употребу језика и писма гарантује само припадницима националних мањина који у општинама и градовима у којима живе чине више од 30 посто укупног броја становника.

У Хрватској се током последњих десет година у највећем проценту смањио број хрватских држављана српске националности као и број вјерника, највише католика и православаца, пренио је Јутарњи лист, пред данашњу објаву нових података прикупљених у прошлогодишњем попису становништва.

Удио Срба у становништву Хрватске пао је у посљедњих десет година са 4,36 на 3,2 одсто, показали су резултати пописа 2021.

Државни завод за статистику Хрватске објавио је коначне резултате пописа становништва 2021. године о укупном становништву према полу и старости, те етно-културолошким обиљежјима становништва.

Према попису 2021, Република Хрватска има 3.871.833 становника, од чега 1.865.129 мушкараца (48,17 одсто) и 2.006.704 жене (51,83 одсто).

У односу на попис 2011, број становника смањио се за 413.056 особа или 9.64 одсто.

У свим жупанијама смањен је укупан број становника те је највећи релативни пад броја становника присутан у Вуковарско-сријемској жупанији (20,28 одсто), Сисачко-мославачкој жупанији (19,04 одсто), Пожешко-славонској жупанији (17,88 одсто), Бродско-посавској жупанији (17,85 одсто) те у Вировитичко-подравској жупанији (17,05 одсто), преносе хрватски медији.

Резултати пописа 2021. показују да удио Хрвата у националној структури становништва износи 91,63 одсто, Срба 3,20 одсто, Бошњака 0,62 одсто, Рома 0,46 одсто, Италијана 0,36 одсто и Албанаца 0,36 одсто, док је удио осталих припадника националних мањина појединачно мањи од 0,30 одсто.

Удио особа које су се регионално изјасниле износи 0.33 одсто, а особа које нису жељеле да се изјасне износи 0,58 одсто.

Према резултатима пописа 2011, Хрвата је било 90,42 посто, а Срба 4,36 посто.

То би значило да сада у Хрватској живи нешто мање од 124.000 Срба, док их је прије 10 година било нешто мање од 187.000. То је пад од чак 33 одсто у односу на 2011. годину.

У Вуковару је број Срба пао испод 30 одсто.

Док је 2011. у том граду живело 34,87 посто Срба, новим пописом утврђено је да их сада у Вуковару живи 29,73 одсто.

Тај податак имаће и политичке реперкусије јер уставни закон право на службену употребу језика и писма гарантује само припадницима националних мањина који у општинама и градовима у којима живе чине више од 30 посто укупног броја становника, пише Јутарњи лист

Према вјерској припадности, католика је 78,97 одсто, православаца 3,32 одсто, муслимана 1,32 одсто, особа које нису верници и атеиста има 4,71 одсто, док 1,72 одсто особа није жељело да се изјасни на питање о вјери.

На прошлом попису становништва 2011. католика је било 86 одсто, православаца нешто мање од 4,5 одсто, а муслимана око 1,5 одсто.

Као атеиста се изјашњавло тек 3,81 одсто становништва, а додатних 0,76 одсто сматрало се агностицима. О религији тада није жељело да се изјасни 2,17 посто грађана Хрватске.

Према матерњем језику, 95,25 одсто особа изјаснило се да им је матерњи језик хрватски, а 1,16 одсто особа да им је матерњи језик српски.

Удио особа с неким другим матерњим језиком појединачно је мањи од 1 одсто.

„Очекивано је да ће нови подаци открити да се у Хрватској смањио укупни број припадника националних мањина, а највише наших грађана српске националности. Смањењу њиховог броја (највише) придоноси чињеница да су у бројним мјестима и општинама које су доживкеле највећи пад броја становника управо они чинили значајан или већински удио“, каже Ненад Покос, научник који се демографијом бави на Институту друштвених наука „Иво Пилар“.

Са њим се слаже и бивши директор ДЗС-а Марко Криштоф, наводи Јутарњи лист.

„Кад сам анализирао који то градови и општине имају највећи постотни пад броја становника, уочио сам да се ту углавном ради о мјестима која имају велики удио припадника српске националне мањине“ каже Криштог.

Он је још рекао и да је „јако тешко предвидјети, хоће ли у Вуковару, гдје су према Попису из 2011. чинили 34 одсто становништва, припадници српске националне мањине пасти испод 30 посто и тиме изгубити право на службену употребу свога језика и писма“.

Стручњаци за Јутарњи лист указују да, осим што је Хрватска изгубила готово десет одсто становништва, популација је још старија, а паралелно са смањењем броја радно активног становништва пао је и број жена у фертилној доби, док се број странаца и атеиста повећао.

Што се тиче вјере, сви саговорници Јутарњег листа прогнозирали су да ће се потврдити пад броја вјерника и пораст броја агностика и атеиста.

Додаје да ће нови подаци доказати да се, послије католика, у Хрватској највише смањио број православних вјерника.

Криштог је увјерен да ће нова транша резулата пописа доказати пораст броја атеиста и пад броја вјерника, по њему можда за чак пет или више постотних поена.

Саговорници Јутарњег листа су сагласни да ће подаци доказати пораст броја странаца који живе и/или раде у Хрватској , од држављана из ЕУ, преко држављана БиХ, са територије Косова и из Сјеверне Македоније, до оних који су се доселили из Непала, Индије, Бангладеша, Филипина.

Такође слажу да ће нови подаци још једном доказати како је хрватско становништво све старије, односно да се и даље смањује број радно способног становништва (од 15 до 65 година старости), као и жена у фертилној доби (од 15 до 49 година).

Агенције