• Да ли се сјећате спектра вијести да мошти Светог Николе свечано стижу у Русију? Медији су то објавили пуцатељно као да се ради о догађају прве врсте важности.  Москва је медијски звонила, Београд одзвањао.

Горан Лучић, колумниста и један од уредника Слободне Херцеговине, испред Храма Христовог Васкрсења у Москви

„Први пут у Русију стиже један од најпоштованијих светитеља! Први пут на руској земљу! Први пут, први….!“

Која лаж!
С народом се заиста лако изиграти и малим трудом шареног екрана привољети га да учествује у великој кулиси позоришта сјенки.

Наиме, 2016. године, послије „историјског пољупца“ Римског папе и Патријарха Москве и све Русије на Куби, пожељно је било ово озваничити спектаклом, нечим врло суптилним да народ покрене у тај исти сусрет – да екуменистички пољубац са Кубе постане масовни цјелив.

21. маја ове године из Барија је за Москву полетио специјални авион са позлаћеним ковчежићем и моштима свеца из Мире.
Свети Никола је без сумње и код Руса и међу Србима у првом реду светих учитеља.
Код Срба једна половина слави Св.Николу као породичну славу, а друга половина им иде на честитање. Код Руса је трећина храмова подигнута у част Светог Николе. Није потребно даље тумачити руско и православно повјерење и поштовање заштитника дјеце, сиротиње, путника и помораца.
На московском аеродрому Внуково руски патријарх је дочекао ковчег са моштима, Гарда је постројена у част свеца, први програми државних телевизија директно су преносили догађај или су редовно извјештавали.
Приступ народа светињи омогућен је 23. маја.

Патријарх цјелива ребро

У Москви сам боравио од 26. маја и свакако сам желио да посјетим Храм Христовог Васкрсења и видим зашто је овај догађај подигнут на црвени степен важности. Било ми је чудно да тек у овом времену мошти Светог Николе први пут стижу међу Русе. Ипак је то православни светац чије су тијело римо-католици похарали или откупили пред турским пустошењем и византијском пропашћу, као што се збило и са бројним другим моштима (Свети Трифун, Свети Власије, Света Јефимија,…)

Прилази Храму Христовог Васкрсења (гдје су мошти биле изложене) блокирани су са свих страна; могло се прићи само из једног смјера, стазом осигураном металним оградама и на сваких два метра обезбјеђеном редарима и полицијом. То је значило најприје заобићи читав један кварт, а онда буквално сатима чекати у реду да би се стигло на улаз Храма.
Руски народ је диван у својој вјери, у тишини одан Господу, прекрасан у исказивању поштовања, достојанства и царске племенитости светим.
Ми Срби нисмо примили дух Хришћанства тако дубоко и искрено као Руси. Онако да се у њему, не само срце већ и кости натапају.

Путин приступа моштима Св.Николе.

Тек другог дана успио сам прићи Храму и приступити поклоњењу светињи. Хиљаде вјерних чекају у реду; тишина, достојанство и склад као на Страшном суду. Поред ковчега два редара (више војника), који строго и грубо мичу оне који праве „чеп“. Има се право једном поклонити и цјеливати мошти, потом се пролази ка излазу; добије се иконица за благослов и излази се. Ходочашће на траци.
Приступио сам помно гледајући шта је изложено у ковчегу. Пољубих стакло испод кога је на црвеној свили лежало једно ребро. Рука редара ме чврсто повуче…нисам био довољно брз.
Да, то је било лијево ребро свеца.

Идући дан сам обилазио Москву. У близини чувеног Арбата ушао сам у једну прелијепу црквицу из 17. вијека. Мир, тишина, православна љепота руског стила – сами рај на земљи.
Заиста, Грци пјевају најљепше химне Господу, а Руси Му подижу најљепше храмове. Срби најљепше умиру за Његову славу.
Испред олтара је стајао велики кивот са честицама светих.
Поклоних се, помолих и застадох да прочитам имена.
Остадох без ријечи када видјех честицу моштију Светог Николе!
Комадић кости свеца утиснут у восак. У црквици само ја и ђакониса која чисти свјећњаке и брине о реду. А само пар километара даље бескрајни редови и хиљаде које чекају да се тој истој честици поклоне!?

О чему се овдје ради???

Касније сам сазнао да широм Москве у манастирима и храмовима има 12 или 13 честица моштију Светог Николе.
Православни ове светиње имају вијековима, славе их и чувају.
Све ми је постало јасно у трену.
Велика екуменистичка фарса направила је позориште у коме је злоупотријебила и свеца и вјерне. Требало је преко племенитих осјећаја убацити идеологију зближавања са Ватиканом; преко светих повести на пут „братољубља“ који ће нас вратити у загрљај Рима.

Московљанка на поклоњењу светињи

Авај лажи, гадна ли си, бесрамна ли си!

Ребро Светог Николе остало је у Москви до 12. јула, а потом је пренесено у Санкт Петербург.
26. јула стигла је делегација из Ватикана на челу са кардиналом Кохом (главним за промоцију и вођење екуменизма у име Папе).
Послије заједничког екуменског молебана са Русима, ребро су вратили у Бари 28. јула и положили га у гробницу, уз верификацију нотара да је прибројено остатку.

Два милиона православних се поклонило овом часном ребру са нечасним поводом. А боље је то протумачити овако, два милиона је насјело на обману вођену од самих пастира.
Поклонили су своје најчистије емоције једном планираном пројекту који за циљ има привођење православних пред олтар Рима.

Римо-католичка делегација која је мошти вратила у Бари

Господ је од Адамовог ребра створио жену. Жена ће га касније навести да изда Господа и приклони се лажи.
На ребру Светог Николе Господ је свијету поклонио знаке истине и пута.
Блудница која се Екумена зове, преко овог ребра свијет поново на издају зове.
По оном светоотачком правилу – ако вас и око ваше обмањује, извадите га – увјерен сам да би нам и Св.Никола након боравка у Русији поручио – иако је ребро моје, не вјерујте му!

ГОРАН ЛУЧИЋ