ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ - православни олтар Пуле
НАСЛОВИ

ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ – православни олтар Пуле

  • Када би се истраживало гдје данас све живе Срби и њихове цркве сигурно би се много чега занимљивог открило. Расијани на олујном вјетру кано прах лаког маслачка досегли су крајеве земаљске површи.

Црква Светог Николе у Пули (pulainfo.hr)

У том истраживању посебну пажњу задобила би и српска заједница у Истри, те српска православна црква у Пули.
Она би стекла значај тек када би се сазнало да је ово једна од најстаријих православних цркава у данашњој Хрватској и уопште на подручју древног Илирика.

У години великог јубилеја – Осам вијекова Српске Цркве – ево олтара старијег и од саме српске духовне заједнице.

Њена званична повијест започиње од друге половине шестог вијека. У богослужју ће дочекати и Велику шизму 1054. године. Од тада постаје римо-католичка црква, а забиљежено је да је била посвећена Светој Катарини.

Млетачка република у 16. и 17. вијеку на овај простор насељава грчке породице са грчких простора захваћених ратом, а који су били под млетачком управом. То су најприје била острва Кипар и Крит, те полуострво Пелопонез. Пред османлијским продорима у Средоземље повлачи се око 100 грчких породица (са око 400 чланова), посебно оних које су већ прихватиле римо-католичку вјеру или вјерску унију, задржавши источни обред богослужења.
Млечани их насељавају на источно-јадранску обалу, што у градовима Пули, Поречу и Копру, а нешто и на пуста имања око Пуле, у Фажани, Пероју и Водњану.

Новопридошлој грчкој заједници (православној или унијатској није до краја јасно) било је потребно осигурати молитвени простор. У споразуму пуљског надбискупа Барбабианка (Barbabiancо) и провидура Калба (G. B. Calba), досељеницима је 1579. године уступљена црква Св. Катарине крај Каштеле око које су Грци били насељени
Црква је преуређена и 1583. године освећена у славу Св. Николе, те са звоником и гробљем укњижена као посјед Грчке православне цркве у Пули. Црквену власт над њом вршио је ткз. филаделфијски архиепископ у Венецији.
Ова грчка заједница опстала је у Пули до 1785. године када умире посљедњи њен свештеник, Zuann Mosconas.

У међувремену су Млечани 1657. године, у Перој надомак Пуле, населили Србе из Рисна, а који су своје вјерске потребе најприје обављали у цркви Светог Николе.
Срби из Пероја ће тек 130 година послије досељавања у Истру добити званичну дозволу из Венеције да могу градити нову православну цркву у Пероју.
Од 1788. године православна црква Светог Спиридона у Пероју постаје њихов матични храм, но због изумирања грчке заједнице Срби преузимају и цркву Светог Николе у Пули.

Данас у Пули живи око 3000 Срба и они су по бројности (након Италијана) друга национална мањина у највећем граду Истре.
Црква Светог Николе је њихов олтар и комад отаџбине пред којим прослављају Божиће и Васкрсе и узносе благодарност и молитвени шапат за своје ближње.
Сваки знак хрватске нетрпељивости према Србима прво се примјети и поднесе на цркви Светог Николе у Пули. Пљачкана је више пута те скрнављена графитима омразе према Србима.

Но, и поред свега и у славу Господу за све, овај православни олтар Срба у Истри има живу и крепку заједницу која сваке недеље отпоје Свету Литургију и затрепери молитвеним срцима за наш расијани род и његово ново уједињење.
Са пола Истре из лијепе Пуле (Поле) олтар и звоник Светог Николе опомињу нас као светионик залутало бродовље да је јако вриједно истрајати пред олујама историје и живота, но да је једино смислено и свето у коначном не заборавити упловити у своје море и наше луке.

ГОРАН ЛУЧИЋ

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: Црква Светог Николе – Православни олтар Пуле | Магацин

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина