Радовић је изјавио за Срну да су „Гаравице“ базиране на више од 3.000 докумената и свједочењима 27 преживјелих, од којих 15 говори у филму, као и да су приказана стратишта о којим нема ниједне информације нити текста на интернету.

Према његовим ријечима, један од циљева филма био је да покаже да су уз Гаравице на том подручју постојала и остала масовна српска стратишта, те да је вишеструко више Срба страдало ван те локације.

– Као примјер могу да издвојим шуму Пољице. Ниједан текст нема о тој теми. На споменику пише 3.000 жртава. Подигнут је, не само за то средиште, већ и за околину, али свакако је на том мјесту било најмање 1.000 српских жртава. Таквих стратишта је много – рекао је Радовић.

Он је указао да у филму није обрађено само неко стратиште и број жртава већ да се остварење бави карактером злочина.

– Наведени су документи, свједочења и конкретни злочини као што је примјер Смиље Радуловић коју су усташе затекле на породу. Имамо и примјер дјевојчице која је успјела побјећи из запаљене куће, а други дан су је ухватили и опет одвели – рекао је Радовић.

Према његовим ријечима, филм „Гаравице“ не бави се никаквим непровјереним причама, већ искључиво аргументима на основу свједочења и докумената.

– Има много прича, али оне нису кориштене у филму ако немају аргументовану потврду. Свједоци у филму спомињу да су муслимани, али и Хрвати скидали одјећу са унакажених жртава и када они то спомену одмах се као илустрација показују пресуде у којим се то исто каже, као и документи. Значи, потврђено и аргументовано – нагласио је Радовић.

Филм открива да су у злочину над Србима у Босанској Крајини у Другом свјетском рату учествовала и муслиманска дјеца, мада је било и хрватске.

– То је највише било на простору око Цазина, Босанске Крупе па до Кладуше, гдје су учествовала и дјеца – рекао је Радовић.

Он је додао да ће гледаоци сазнати и за убиство више хиљада недужних на подручју од Суве Међе до Босанске Крупе.

– Много српског народа страдало је у највећим мукама након што су их муслиманске и хрватске усташе живе спаљивале у кућама, црквама, млиновима и везане за стогове сијена – рекао је Радовић.

Филм разоткрива и нечасну улогу муслиманских свештеник и припадника исламске заједнице у злочину и доноси њихова имена, документа са суђења уз опис злочина у којим су директно учестовали.

Током истраживања за потребе филма Радовић је дошао до информације да је о овим трагедијама Драган Гарић написао историјски роман, који је 1961. године забрањен, те је одлучио да га приреди.

Он је навео да ће роман „Корана ко рана“ представити заједно са филмом и одређени број примјерака подијелити институцијама и појединцима.

– Књига је, такође, много важна. Говори о тим крајевима и садржи тада још свјежа сјећања преживјелих“, рекао је Радовић и додао да Фондација „Заборављени коријени – чији је он предсједник припрема и Зборник докумената „Гаравице“.

Премијеру филма „Гаравице“ у Бањалуци организује Епархија бихаћко–петровачка по благослову епископа Сергија.

Премијера је заказана за понедјељак, 23. октобар, у 18.00 часова у Банском двору када се очекује и долазак бројних високих званица.

За 1. новембар најављена је пројекција филма у Приједору, а Патријаршија Српске православне цркве организоваће премијеру у Србији, за шта се чека потврда термина.

РТРС