Циклус „Наши савременици” започет је у среду, 23. децембра, у Малој сали Студентског културног центра. На првој трибини гостовао је писац Радослав Братић. О писцу и са писцем разговарали су професор Јован Делић, Немања Каровић, Сања Вуковић, Никола Маринковић, Павле Живковић, Миломир Гавриловић и Дејан Војводић. Циклус је приредила Весна Капор.
У време тобожњег брисања граница, у време опсесије непрестано новим, опсесије поседовањем, материјализације и купопродаје у свим сферама човековог живота, књижевност остаје мера смислене потраге за идентитетом, пут од себе до света. Она је сведочење и универзално тежиште времена, континуитет у коме смо свевремено и са онима пре нас и онима који ће следити трагове.
Циклус „Наши савременици” везаће различите генерације писаца и читалаца. Ту, поред нас, живе имена која су (о)бележила период од протеклих деценија па до данас. Овим разговорима подсећамо колико су велика и важна сећања и сведочења забележена у њиховим редовима, колико су били иновативни и храбри, мењали форме, раскринкавали систем приповедањем и успостављали нове књижевне правце, мешајући традицију са модерним сензибилитетом.
Радослав Братић објавио је романе „Смрт спаситеља”, „Сумња у биографију” и „Трг соли”; књиге приповедака „Слика без оца”, „Страх од звона” и „Зима у Херцеговини”; поетичку књигу о читању „Шехерезадин љубавник”; књигу есеја и критике „Писац и документ”; књиге изабраних приповедака „Зима у Херцеговини и друге приче” и „Најлепше приче РадославаБратића”.
Написао је и више драма за радио и телевизију. Сам или са сарадницима припремио је више антологија текстова из иностраних књижевности (Лужичких Срба, кинеске, индијске, америчких црнаца). Као уредник у БИГЗ-у, уредио је десетак библиотека домаће и стране књижевности.
Добио је више награда: награду листа „Младост”, Награду „Исидора Секулић”, Андрићеву, Награду „Ћамил Сијарић”, Награду „Меша Селимовић”, Борбину, Кочићеву, Плакету „Милош Црњански”, Златну повељу „Цар Душан”.
Био је члан редакције или уредник у више часописа, а сада је главни уредник часописа „Нова Зора”.
Проф. др Јован Делић говорио је на почетку трибине о младим генерацијама, с обзиром на своје саговорнике, наглашавајући како „треба да видимо како чита млади свијет”. „Братић је најбољи када пише о ужасима дјетињства”, истакао је Делић. Проф. је повукао везу између Братића и Киша; обојица пишу баладу о детињству. Овим писцима својствена је блискост у патњи и страдању. „Мајчине сузе и дјетиње сузе су оно на чему почива свијет Братићев”, рекао је даље Делић. Као Братићев програм, издвојио је „отварање душе”.
Млади саговорници наставили су причу о Братићевом делу, уз разговор са писцем: Миломир Гавриловић и Дејан Војводић о збирци приповедака „Слика без оца”; Немања Каровић о збирци приповедака „Страх од звона”, истичући мотив приче и причања; Никола Маринковић и Павле Живковић о збирци приповедака „Зима у Херцеговини”; Сања Вуковић о роману „Трг соли”.
„Шта год писац дотакне, он је унапред незадовољан тим”, рекао је Братић, одговарајући на питања. Писац је истакао да је бавити се текстом на нов начин, у смислу поправке, узалудан посао. О повезаности свога дела и себе, казао је да „проза живи сама за себе”.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
