Крајем године на програму РТС-а биће приказана прва епизода игране серије „Рађање краљевине“.

Српски монах са стијене посматра Херцеговину.

У овој 2017. години тиме ће се симболично обиљежити осам вијекова од латинског крунисања жупана Стефана, другог сина жупана Немање, а краљевском круном римског папе Хонорија Трећег.

Стефанов брат, први српски Архиепископ Сава, неће признавати ову крунидбу већ ће рашког владара овјенчати православним вијенцем самодржавља 1220. године, у крунидбеној лаври манастира Жиче.

Жупан Немања је папски запад одбацио поновним православним крштењем у Петровој цркви у Расу, а српска држава Стефановом православном крунидбом у Жичи.

Но језуитски Рим од тада не мирује већ као подземна вода рије темеље „немањића пирга“. Осам вијекова од овог цивилизацијског заокрета успјели су званично наметнути истину како је Немањића краљевство добило легитимитет од римског Папе, а не од самодржавне воље српске.

Данас је слава монаха Симона тј. Стефана Првовјенчаног који се послије државничког служења замонашио именом Симон. Српски краљ Стефан Првовјенчани Немањић као православни монах Симон осамио се у својој задужбини, манастиру на Лиму, гдје се и упокојио 7. октобра 1228. године.

Његово тијело најприје је сахрањено у Богородичином манастиру на ријеци Студеници, задужбини његовог мудрог оца.

Због ратова, похара и прогона монаси су га склањали, закопавали у земљу и носили са собом. Чувано је у манастирима Сопоћани, Црна Река, Враћевшница, Војиловица, Фенек. Изношено из Србије и опет јој враћано.

У Првом свјетском рату монаси су мошти Светог краља пренијели до Пећи, а онда са српском војском преко Чакора у Горњи Острог.
1919. године мошти су враћене у Студеницу гдје и данас почивају преко пута њиховог земног оца, Светог Симеона Мироточивог.

Горан Лучић