• Недосањаној љубави невесињских дјевојака 14. фебруара 1945. године

У сред града
У касарни
Виж Махале
Крај чатрње
Испод грана пуних иња
Убијаху антихристи
Чарне очи Невесиња

Мјесто сунца
И слободе
Мјесто дана
И љубави
Изнад цркве
На пољани
Црни гавран некуд  пр`ну
Безобзирне људске душе
У снијегу ено газе
Дјевојачку косу црну

Док страх лебди изнад града
Прсти канџе
Грло даве
Не трепнуше умирући
Невесињске очи плаве

На хумкама роса сузна
Окренута небу сињем
Виори се густа коса
Над пустијем Невесињем

Раде Р. Лаловић

Из збирке пјесама овог аутора КО НЕКАД КРОЗ ЗАВИЧАЈ.
Пјесма се налази и у антологији ПРЕД СЈЕНИМА СРПСКИХ МУЧЕНИКА.