ПРВИ ПУТ ПОМЕН БЕЗ КОМАНДАНТА: Свијеће за 476 пала борца Невесињске бригаде и Новицу Гушића (ФОТО+ВИДЕО)

  • Поводом сјећања на битке које је о Митровдану 1992. и 1994. године водила Невесињска бригада, као и сваке претходне године на Митровданске задушнице, у цркви Светог Саве на Врачару, служен је помен палим херојима.

Први пут помен је протекао без славног херцеговачког војсковође, војводе, команданта Новице Гушића, који се 8. марта ове године преселио у вјечност.
Пандемија короне условила је да број окупљених на овом традиционалном скупу које организује Удружење Невесињаца у Београду буде у значајно мањем броју.

Уз пламен свијећа упаљених за 476 палих бораца Невесињске бригаде и покојног Новице Гушића окупљенима се обратио свештеник Лазар Манигода наглашавајући колико је важна култура сјећања која Херцеговце сабира у завјетном храму српског народа у предвечерје великог празника Светог Великомученика Димитрија, победоносца, заштитника Невесиња.

– Вршимо нашу дужност у великој и ненарушивој нади васкрсења, а догађаји којих се присјећамо били су тешки. Не заборавимо никад оне са којима смо се растали привремено. У нади да никада нећемо пасти у великој љубави према Богу мислимо на борце Невесињског ратишта који су дали највећу жртву. Дај Господе да се сазна и за мјесто страдања и за земне остатке оних који још нису пронађени – поручио је отац Лазар Манигода.

У име организатора Удружења Невесињаца у Београду окупљенима се обратио командант 1. батаљона Невесињске бригаде пуковник Зоран Пејановић. Он је подсјећање на Митровдансе офанзиве описао казивајући стихове епске пјесме.

Славу слави свети Димитрије,
Тамо гдје се славило и прије,
У јуначком и хајдучком крају,
Не слави је по свом обичају,
Нит званице за трпезу зове,
Но је слави међу витезове,
Тамо гдје се за слободу гине,
У подножју Велези планине.
Гдје се муње с громовима стачу,
Држи светац прст на обарачу,
Заклео се на ратно вијеће
Да се стопе помакнути неће,
Са светога српскога браника,
Но ће с војском чекати крвника,
На побједи или на голготи,
Гдје цијену немају животи,
Гдје се стиче заслузено мјесто,
Невесиње небески је престо….

– По први пут на Митровданским задушницама са нама није Новица Гушић који је неизмјерно волио свој град. Отишао је међу борце како би их обилазио и са њима био и тамо. Он је Невесиње задужио, али му Невесиње узвраћа тако што ће сутра бити откривен његов споменик. Нека нам тај споменик буде подсјећање на ратне дане, на слободарско Невесиње, Светосавску Херцеговину, постојану Републику Српску команданта и његове борце, а душманима опомена да је Невесиње непобједиви бастион српства – поручио је пуковник Пејановић.

Међу окупљенима је био и командант хаубичког артиљеријског дивизиона у Невесињској бригади капетан Ранко Шиљеговић, који је у изјави за Слободну Херцеговину нагласио да се имена страдалих хероја који су своје животе положили у темеље Републике Српске никад не смију изоставити.

– Наш велики пјесник Матија Бећковић је у једној прилици истакао да Јевреји у својим богомољама читају помен њиховим сународницима непрестано током цијеле године. Такву пажњу су заслужили и сви наши страдали борци, јер је борба за опстанак стална и непрекидна – рекао је Шиљеговић уз напомену да су многе приче и необичне судбине појединаца остале неиспричане.

Командант 3. батаљона пуковник Миленко Лаловић Заврата је истакао да је помен палим борцима уочи Митровдана вољна и морална задаћа која оживљава витезове Српства и служи као драгоцјена подука и насушна порука онима којима су омогућили слободу.

– Како године одмичу њима се придружују и судионици њихове погибије. Овогодишњи помен протекао и у знаку сјећања на прољетос упокојеног команданта легендарне Невесињске бригаде, пуковника Новице Гушића. Човјеку који је током рата саградио вјечни споменик палим борцима-прву спомен собу у Војсци Републике Српске. Приликом њеног отварања, у јеку рата, рекао је: “Ниједном комаданту није лако стајати пред овим стројем…” Кад боље размислимо, сàмо је привремен растанак са онима којима одајемо помен. Временом сви ћемо им се придружити. Нека је вјечна слава онима који ће нас дочекати! – поручио је Миленко Лаловић.

У првој митровданској офанзиви 1992. године снаге Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ потпомогнуте регуларним једницима Хрватске војске извршиле су општи напад на Невесиње.

Митровданска офанзива 8. новембра 1992. године била је највећа битка у претходном рату, по броју војника, броју утрошене муниције и граната, али и по територији која је нападана.

У овој митровданској офанзиви непријатељ је имао однос 10:1 у артиљерији, а у живој сили 7:1, девет бригада нападало је једну Невесињску бригаду.

Другу митровданску офанзиву, која је почела 11. новембра 1994. године, извеле су јединице Четвртог корпуса Армије БиХ, а напад је успјешно одбијен и трајао је један дан.

Током двије митровданске офанзиве погинула су укупно 64 борца Невесињске бригаде, док је скоро 1.000 теже и лакше рањено, а знатно надмоћнијем непријатељу нанесени су огромни губици.

За величанствену побједу над вишеструко бројнијим непријатељем Невесињска бригада је прва у Републици Српској одликована Орденом Немањића.

Текст и фото: Трифко Ћоровић

Списак погинулих бораца Невесињске бригаде у Отаџбинском рату 1991-1995. године можете видјети овдје.

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору
  1. Pingback: У БЕОГРАДУ ПРВИ ПУТ ПОМЕН БЕЗ КОМАНДАНТА: Свијеће за 476 пала борца Невесињске бригаде и Новицу Гушића

Оставите коментар