• Синоћ је у парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару промовисана књига Ранка Гојковића “Знаменити Руси у србској историји”. Ова књига заправо заокружује диптих претходног Гојковићевог дјела “Знаменити Срби у руској историји”.

Далибор Стојaдиновић, Ранко Гојковић, Милош Марковић и Владимир Меденица

Као што рече, један од говорника, легендарни новинар Милош Марковић, ова књига доноси причу о 12 стваралаца који су по мишљењу аутора највише задужили српски народ.

– Већ седам десенија слушамо питања ђака исте школе са много полазника, када су то нама Руси помогли. Убедљиве одговоре ће наћи у овој књизи, а помислимо само на тренутак шта је све Русија жртвовала 1914. године за Србију.

Марковић се осврнуо на период Другог светског рата и како је рекао “период у коме је љубав према Русији третирана као кривично дело”.
– Довољно је прочитати лични запис Ива Андрића који каже да је 22. октобра на улицама Београда могао да види само лешеве палих руских бораца. Знамо шта је све пласирала комунистичка пропаганда, Титови историчари никад нису рекли ни да су Срби ослободили Београд, већ су за ту улогу промовисали Пека Дапчевића. Јој, јој, јоој!

Марковић је нашао симболику броја 12 у чињеници да се аутор за тај број одлучио представљајући пробране личности и представљајући их као 12 апостола стваралаштва и братске помоћи.
– Књига доказује колику улогу је Русија имала у српској науци, образовању, издавашатву, публицистици, преводилаштву, сликарству, вајарству, грађевинарству, техници… Не постоји област руског стваралаштва који у периоду између два рата нису оставили неизбрисиве трагове у српској историји и култури.
Марковић је подсјетио  на утицај руске књижевности на читаве генерације Срба, а своју надахнуту бесједу завршио је стиховима Ђорђа Сладоја.

О књизи је говорио и професор Владимир Меденица, издавач многобројних дела руске религиозне филозофије
– Ми са Русима имамо заједнички живот, заједничку историју или другим речима казано, ми са Русима имамо и заједничке непријатеље. И као што оно највеће не може опстати без најмањег тако ни Русија не би могла опстати без Србије. Ми смо најзападнији Кремљ. Велику одговорност имамо према Русији, баш као што и Русија има велику одговорност према нама.

Мајстори пера: Владимир Меденица, Ранко Гојковић, Наташа Јовановић (угледна новинарка и уредница недељника „Печат“) и Милош Марковић

На крају се присутнима обратио и сам аутор Ранко Гојковић.
Говорећи о “модерној европској држави”, Гојковић је закључио:
– После свих жалосних искустава српског рода током целог XX и XXI века, залагати се за заједницу која представља “гробље великих људи и идеја” како је говорио Достојевски, може само потпуно интелекутално импотентан Србин. Вратимо ли православну религију на место које је имала током најсветлијих страница наше историје, препород ће стићи брже него што сањамо. А што се савезништва тиче, послужићу се народном узречицом да Србин и када умре, сахрањује се окренут ка Русији…

Домаћин скупа био је свештеник Храма Светог Саве на Врачару Далибор Стојaдиновић, а осим говорника публика је могла да ужива и у умилном гласу Александре Бољановић, вишегодишњег чланa храмовног хора.

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина