Први комесар Комесаријата за избеглице Добрица Вуловић, преминуо је у 69. години живота.
Рођен је 1953. у месту Сопотница код Пријепоља. Након распада СФРЈ запошљава се као саветник министра за везе са Србима ван Србије, а после неколико месеци, 1992. године, Влада Републике Србије именује га на место првог комесара за избеглице. Посао комесара за избеглице, у моменту када је у Србију већ било избегло 192.000 људи, прихватио је са свим ризицима и изазовима и посветио му се крајње одговорно.
Добрица Вуловић успео је да створи чврсту и организовану институцију, способну да се носи са проблемима избеглица и да у свим условима прихвати и организује њихов привремени смештај, помогне њихово трајно збрињавање и интеграцију у српско друштво, и да обезбеди значајне количине хуманитарне помоћи. Његова је заслуга што је у то време Комесаријат постао најорганизованији, најефикаснији и најфлексибилнији државни орган, устројен по најбољим међународним стандардима и искуствима.
Пре рада у Комесаријату, Вуловић је радио као заменик директора и главни и одговорни уредник Центра за марксизам Универзитета у Београду. Након осмогодишњег рада у центру, изабран је на место генералног директора Издавачког предузећа „Просвета“. После одласка из „Просвете“, запослио се у југословенској издавачкој кући „Привредни преглед“. Након Комесаријата, Вуловић је именован на место помоћника министра за везе Срба ван Србије.
Добрица Вуловић је 2018. године објавио три књиге под насловом „Србија земља избеглица“ у којима је дат преглед свих активности Комесаријата током деведесетих година прошлог века и обимна документација која прати те активности. Књигу је посветио људима који су у то време морали да напусте своје домове и спас траже у Србији која их је прихватила и привремено збринула, успркос санкцијама и економској кризи у којој се налазила. Аутор доноси и лична сећања на догађаје у којима је учествовао, сусрете са људима од којих је деведесетих година зависило много тога и који су директно утицали на положај избеглица у Србији.
Посљедњи интервју дао је за лист Српско коло, а можете га прочитати на доњем линку
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
