• Народ на овим просторима је навикао да „историју пишу побједници”, па је тако тема наметања уџбеникaȃ историје од стране федералног Сарајева много озбиљније питање него што се то, на први поглед, чини.

Са овом оцјеном слаже се и саговорник Српског кола историчар Предраг Лозо из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Он каже да најава увођења „хашке историје” у уџбенике у Кантону Сарајево представља наставак остваривања ратних циљева мирнодопским средствима и да то нема никакве везе са историјском науком.
– Правдајући се „врућим балканским главама” историчари из федералног Сарајева призивају хашку верзију историје у уџбеницима, заборављајући да је и она пристрасна и нетачна. Нисам сигуран да господа из Сарајева желе да им уџбенике за основне и средње школе одређују особе из Хашког трибунала, које су у једном од процеса свједоку поставиле питање: „Да ли сте познавали Кулина бана?!”

• Да ли то у пракси значи да ће ставови Хашког суда бити једини релевантан историјски извор?

– Навикли на страни интервенционизам и директну војну помоћ од стране западних фактора још од ратног периода бошњачка елита тежи наметању својих неаргументованих ставова свима другима па и будућој настави историје у Републици Српској. И баш зато, због неуспјеха покушаја увођења министарства образовања на државном нивоу, настоје да пронађу механизме наметања и полако их спремају. Помиње се ту међународна заједница, омбудсмани тужбе за људска права и сл. Видјели смо један дио тога арсенала у покушају наметања унитаристичке пробошњачке језичке политике. Борба за наставне планове и програме, као и уџбенике и њихове садржаје везане за прошлост у наредном периоду постаће једно од кључних питања на нашим просторима и та борба биће интензивирана.

• Шта је заправо циљ?

– Гдје су то, у којој земљи, судије написале историјске уџбенике? Рад Хашког трибунала мора проћи верификацију од стране озбиљне историјске науке. Знамо доста већ сада о њему. Начин његовог оснивања, пристрасност функционисања и још много тога видљиви су већ и из ове перспективе и временске дистанце. Како у свјетлу призивања хашке истине разумјети чињеницу да је демографска служба Хашког трибунала број српских жртава на територији некадашње Босне и Херцеговине умањила за преко 7.000, односно више од 25%, како су утврдила истраживања Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица? Како мисле сарајевски налогодавци својој дјеци објаснити дјеловање муслиманских снага у рату по сопственом становништву и снагама Унпрофора, злочине муџахедина и остало што се, такође, може пронаћи у хашкој документацији, поготову када се узме континуитет садашњих и ратних сарајевских структура?

• Спомиње се ту и позивање на податке Суда БиХ?

– За злочине над Србима у логору-граду Сарајеву, који су били тешки и стравични, Суд БиХ до сад је досудио само дванаест година затвора за четворо лица, што је казна сигурно мања од оне која би се вјероватно могла изрећи учесницима у тешким саобраћајним несрећама у том граду у периоду од четири године. Суд БиХ, посматрано из угла историјске науке, вјероватно има интенцију да утиче на интерпретацију карактера рата и Србе прогласи злочинцима одговорним за све.

• Дјелује да су разлике у ставовима и у науци непомирљиве…?

– Многа су размимоилажења између стварне историјске науке и онога што пише у сарајевским уџбеницима. Можемо рећи да је јавност у федералном Сарајеву разапета између теза и „хомо-босникаусу”, фалсификовања средњовјековне историје с циљем приказивања никад постојећих континуитета, чија је плиткост управо оличена поменутим питањем о Кулину бану у Хашком трибуналу, мас производње тема о 11 великосрпских геноцида, за које је оптужен, између осталих, и Његош па све до „пирамида” Семира Османагића у Високом.

• Постоје ли унутрашње препреке?

– Незнање, нерад и сваштарење су дефинитивно наши највећи проблеми изнутра. Разни нестручни појединци и групације, имајући у виду само приземне, појединачне и друге интересе и не имајући у виду или не желећи сагледати интересе заједнице, покушавају да умање могућности за формирање стручних и научних капацитета РС у овим пољима. Имамо ту и оне групације које свјесно или не раде за супротстављене стране, у тзв. ратовима памћења, које биљежи савремена наука па и на то морамо рачунати. Разне фондације које нам у оквиру многих семинара и едукација говоре о промјенама свијести, суочавању са прошлошћу, најчешће долазе из крила неких конкретних финансијских, али и појединих политичко-идеолошких интереса интерпретације прошлости.

• Можете ли навести конкретан примјер?

– Видјели смо то у времену обиљежавања стогодишњице догађајȃ из Првог свјетског рата када се Сарајево врло лако ставило у функцију промовисања оновремене експанзионистичке аустро-угарске колонијалне и окупацијске политике, са којом кокетирају и неки данашњи системи и државе из западног свијета. Потпуно је јасно, интересне групе желе написати црно-бијелу историју која ће бити нека врста пресуде цијелом српском народу. Ми то не смијемо и нећемо дозволити.

Разговарао: Трифко Ћоровић
Извор: Српско коло 
(број 18.)