Пребиловци све вам име каже
пребивалише многим више није
Пребиловци српска рано наша
сахранисмо двапут тела ваша

Комшије су душманивам били
своју „храброст“ на вама су проводили
бацали вас у те јаме клете
да се деци и женама свете

Бацали вас као дрвље и камење
да покажу свету колико су вредни
па не беше срама нити стида
поклаше вас браћо наша мила

најгоре је верујте ми било
јада мајци узимају чедо мило
грубости су биле такве врсте
чујеш само како деца вриште

дозивање мајке или оца
усташка су дела животињска
па не маре нити Бога моле
за опроштај да се дете коље

Пребиловци ти ћеш свето место бити
спомен црква убијене Србе штити
српска вера на Божијој страни
не дај Боже да се ово њима врати

И споменик црква која много вреди
на хиљаде Срба убијених
а највише жена, мале деце
усташама у том „храброст“ беше

Покојнима нека увек буде мира
споменик је црква кућа свима
нек цветају беле и црвене руже
покојници нек се с њима друже

Пребиловци свето место наше
Срби ће се населити зна се
српска слога на то, пуно ради
Бог ће дати, па ћемо се радовати

Срамота ће светска увек бити
што злочине срамне штити
у памет се браћо-сестре Срби
Бог ће драги увек да вас штити

Радомир Скоко