ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ “ВАСКРС СВЕТИЊА”: Како је Митрополит Амфилохије од духовне опустјеле земље направио понос православља

  • Изложба фотографија“Васкрс светиња” која се у недељу 25. јула, после литургије отвара у Манастиру Михољској Превлаци представља пратећу мнаифестацију Међународној духовној манифестацији „Свети Јевстатије” која се ове године први пут одржава без њеног оснивача Митрополита Амфилохија.

То је био и повод да фоторепортер Зоран Јовановић Мачак изожбу коју су претходно видели Београђани, Требињци, Бањаврујчани и Новосађани допуни са још двадесетак фотографија Митрополита Амфилохија.

Јовановић истиче да Митрополита Амфилохија упознао 1990.године када је владика банатски започео обнову манастир Војиловицу, близу Панчева.

Јовановић је касније и у Црној Гори кроз фото-објектив ревносно пратио обнове светиња, а коју је подстицао Митрополит Афилохије.

Зато је најновија изложба фотографија “Васкрс светиња” омаж Митрополиту Амфилохију. На изложби ће говорити и Гојко Раичевић, који истиче и следеће:

“Је ли мртав неко за ким је остала чврста вјера, живо српство, слободна Црна Гора, крст који је лако понијети и распеће с којег пјевају распети?

Није, дабоме да није, наш ђед је данас живљи него што је за земнога живота био, јер што су тада биле његове стопе – данас и довијека је српски траг вјечности! Што је био његов глас, данас и довијека је заклетва сваког од нас! Што је био његов поглед, данас и довијека су видици васцијелог српства, поноситог и небеског, јер да се нигдје на земљи не зачује глас Србинов – небеса ће гласно грмјети њиме!”

Foto:Zoran Jovanovic Maccak/Vecernje novosti

Раичевић даље поручује:

“Но, оно што нам је за владиком остало као завјет, као причешће сваког живог, умрлог и још нерођеног Србина, јесте обавеза да обновимо ловћенску светињу, Његошеву капелу – да зацијелимо ђедову живу рану,  рану Црне Горе и Србије!

Није то митрополит желио у инат, није то у пркос овима што се заклињу Мештровићевим маузолејем, свакако није некаква освета побједника, како ушмани веле – већ кључаоница вјекова прошлих за вјекове будуће.

Наша је обавеза и испунићемо је, не ђеду, већ прађедовима и праунуцима, јер капела ловћенска није била тек гроб Његошев него грудобран и громобрам васцијеле Црне Горе и распетога српства!

Ђед је свој мир одавно и заслужио и нашао, нама је оставио да ми нас заслужимо, а како другачије до обновом капеле на Ловћену – гробнице Његошеве и колијевке наше!

Foto:Zoran Jovanovic Maccak/Vecernje novosti

– Сваки камен уграђен у 700 обновљених и новоподигнутих светиња у Црној Гори, представља подсећање на Митрополита Амфилохија, који је направио подвиг на подвизима и од земље коју су комунисти духовно опустили и храмове у штале претварали, створио је земљу у којој су васкрсли верни народ и храмови. То на крају и довело до величанствених литија библијских размена – истиче некадашњи новинар, данас адвокат, Предраг Савић, један од идејних твораца ове изложбе.

– Срећан сам што сам уз колегу Зорана Јовановића Мачка могао да сведочим и пишем о свему томе.

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар