• Село Битуња горња, налази се 6 км источно од Стоца. Село је тешко пострадало 22. децембра 1943, од хрватских и муслиманских усташа у њемачким униформама.

Зграда некадашњег усташког логора у Стоцу

Злочинци су 22. децембра 1943. упали у Битуњу и прикупили сво српско становништво, које су затекли у селу.
Њих 17, искључиво дјеце и жена затворили су у једну од српских кућа и запуцали у њих. Потом су кућу запалили.
Од метака и ватре страдало је њих 16, а преживјела је петогодишња дјевојчица Нада Перишић.

Некадашња кућа Черовића у Драговиљу

Истог дана једна жена од Перишића је извршила самоубиство дављењем у чатрњи да не би пала злочинцима у руке.
Из овог села, знају се имена 18 жртава геноцида НДХ. Све су из породице Перишић.

Мјесто покоља у Битуњи

Битуња је вјерски (и национално) била измјешана. Од Срба који су ту били у мањини, било је бројно братство Перишић.
На кући у којој је извршен овај ужасан злочин СУБНОР је 1964, поставио плочу на којој пише да су злочин извршиле „слуге окупатора“, не помињући имена, ни националну припадност жртава.

Битуња- плоча на мјесту злочина: Комунисти су је за сваки случај обележили латиницом

Село Битуња горња сада припада општини Берковићи, Република Српска. У њој више нема Срба.
Остале су њихове очуване куће и гробље, на коме су ријетке сахране.
Наредног дана, 23. децембра 1943, исти злочинци су упали у сусједно село Забрђе (Пољице) и из чиста мира запуцали на српске чобане и стоку коју су они чували. Заједно су гинули људи, коњи, говеда, овце и козе и лешеви су им остали измјешани.
Убијена је једна жена стара 29 година и петеро дјеце, од 6 до 9 година. Сви су из породице Медан. Из овог засеока познато је 9 имена српских жртава геноцида НДХ.

Битуња- српске куће у мртвом селу

Срба нема ни у сусједном Драговиљу, чији су мјештани страдaли у Видовданском покољу 1941. Ово, сада пусто село, налази се 2,5 од Стоца на путу ка Љубињу и припада Федерацији БиХ.

Битуња- гувно испред појате

Оба села су стара и помињу се у турском попису Херцеговине 1474-77. Поред масе православних Срба тада је већ био један муслиман у Битуњи, што је вјероватно било прво турчење у цијелој Доњој Херцеговини.
Извори:
1. Пали за слободу борци НОР-а и жртве фашистичког терора столачког краја 1941- 1945. године, аутор Анђелко В. Беловић, СУБНОР- а Столац, 1989.
2. Божидар Н. Чучковић, Злочини у Херцеговини у Другом свјетком рату, , Музеј Херцеговине, Требиње 2003.
3. Документациони фонд СНД Пребиловци, Поменик Срба Доње Доње Херцеговине

Приредио: Миленко Јахура, СНД Пребиловци
Извор: Јадовно