Изложба под називом „Стећци – свјетска баштина УНЕСЦО-а“ отворена је у петак навече у Музеју Житомислић, пише Bljesak.info
Фото: Фена
Изложба под називом „Стећци – свјетска баштина УНЕСЦО-а“ отворена је у петак вече у Музеју Житомислић, у организацији ХКД-а Напредак Главна подружница Мостар и Фондације Музеја Житомислић.
Ријеч је о покретној изложби на којој су представљене умјетничке фотографије стећака с локалитета под заштитом УНЕСЦО-а на подручју Босне и Херцеговине и Хрватске.
– Као што видите све фотографије су употпуњене детаљним текстуалним објашњењима на хрватском и енглеском језику, укључујући опис подручја на којем је стећак фотографиран те појединости о самом споменику – казао је потпредсједник ХКД-а Напредак Мирослав Ландека.
Циљ изложби је, како је истакао Ландека, приближити грађанима БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије, а потом и шире, културну баштину и умјетничку вриједност стећака. Изложбом се жели утицати на туристичке организације да у своје понуде уврсте обилазак стећака, додао је.
Изложба „Стећци – свјетска баштина УНЕСЦО-а“ своје путовање започела је у Мостару овога прољећа, након тога отишла је у самостан у Фојници да би се поновно вратила у Херцеговину у Музеј Житомислић.
“Стећци су нешто што нам је заиста заједничко, нешто што је ранохришћанско и нешто што свједочи о хришћанству, па чак и оном првобитном прије насељавања и Срба и Хрвата на ове просторе“ – казао је игуман Данило.
По његовим ријечима, ова изложба, као и неке раније те будуће изложбе за циљ имају промоцију културе као средства комуникације.
“Међурелигијска сарадња је нешто чиме се изузетну дуго и отворено бавимо и као што је битна та међурелигијска саурадња, битна је међукултурална сарадња, а том сарадњом стварамо боље друштво“ – поручио је игуман Данило.
Историчар и археолог, директор Федералног завода за заштиту споменика, Анте Вујновић казао је како се стећци, као феномен средњовјековних надгробних споменика, у БиХ појављују у 12. стољећу и трају отприлике све до доласка Турака у БиХ, негдје од краја 15. и почетка 16. стољећа.
“За сада је забиљежено негдје око 70.000 стећака на подручју БиХ, Хрватске, Србије и Црне Горе. Наравно, то није коначан број с обзиром на то да су задња пребројавања била 60-тих година 20. стољећа. Такође, постоје одређене некрополе и стећци као појединчни споменици који су пронађени, а нису убиљежени у археолошке лексиконе БиХ“ – истакао је Вујновић.
Упозорио је како је извјесни број стећака уништен или су употријебљени у сврхе у које се не би смјели употријебљавати. Он је изразио наду да ће се у скорој будућности успјети урадити свеобухватна анализа броја стећака на простору Федерације, али и БиХ.
Говорећи о мотивима на стећцима, Вујновић је истакао како се распознају свјетовни, религиозни симболи и остали орнаменти који се међусобно преплићу и употпуњују.
БиХ, Црна Гора, Хрватска и Србија 2009. године номининовале су стећке као заједничко наслијеђе за упис на УНЕСЦО-ов попис свјетске баштине.
Одбор УНЕСЦО-а је прихватио 15. јула 2016. године уврштавање стећака на попис заштићене свјетске баштине. На попису се налази 30 некропола, од којих су 22 у БиХ, по три на подручју Србије и Црне Горе и двије у Хрватској.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
