• Портал СХ објављује писмо упућено предсједнику Републике Србије Александру Вучићу у коме се исказује захвалност, али и молба за праведнију прерасподјелу средстава намијењене за помоћ српској Херцеговини

Поштовани председниче Александре Вучићу,

У име наших херцеговачких удружења у Србији желим да Вам се захвалим и честитам што сте нашли времена и показали пуно добре воље и љубави и посетили наш завичај – српску Херцеговину.

Тиме сте још једном доказали приврженост  Републици Српској и сензибилитет који пре Вас, није показао ниједан наш државник.  Верујем да сте се и у непосредном контакту са грађанима Херцеговине могли уверити колику пажњу, популарност  и љубав имате на хумској земљи, коју ми са поносом зовемо –  Војводство Светог Саве.

Оно што нас посебно радује је чињеница да сте, за разлику од многих који само причају, заиста великодушно помогли Херцеговину. Тиме се и ми, као грађани Србије, осећамо почашћено, јер сте услишили и наше молбе исказане у неколико писама које смо Вам у претходном периоду упутили.

Посебно Вам се захваљујемо што сте значајна средства планирали за дионицу пута Гацко – Фоча, који је потпуно девастиран а чију смо важност често истицали у дописима .

Верујем да сте се, пажљиво слушајући своје домаћине, максимално трудили да испуните сваку жељу, што говори и коначна сума опредељена за најјужнији дио Српске.

Обзиром да у оквиру обећане помоћи има довољно простора, ми као грађани Републике Србије би замолили да се покаже солидарност према најнеразвијенијим општинама у Херцеговини, које се заиста боре за голи опстанак.

Ту пре свега мислимо, на наше рубне општине Љубиње, Берковиће и Калиновик, које представљају јужну капију не само Херцеговине и Републике Српске, него и целокупног српства. Такође, стиче се утисак да је, због владавине другачије политичке опције, неправедно запостављено и Гацко. Ова општина се већ три деценије мучи да заврши величанствену цркву Св.Тројице и гради споменик палим борцима у последњем рату. Такође, помоћ би значила и нашем удружењу Срба из Коњица која сопственим снагама  обнавља цркву Светог Василија Великог у Коњицу.

У овом тешком времену морамо се издићи изнад уских партијских и локалних интереса и на крајње коректан начин сагледавати целокупну економску ситуацију, како бисмо у оквиру датих могућности најбоље задовољили потребе народа, који тешко преживљава, али на најбољи могући начин баштини српски језик, чува нашу српску традицију и светосавску и световасилијевску вјеру православну.

Својим досадашњим радом, јасно сте показали сваком самосвесном Србину колико је важна култура сећања. На жалост, ми смо сами најчешће криви што не поклањамо пажњу мученичким Пребиловцима – најстрадалнијем селу у Европи у Другом светском рату. Тамо је започета изградња парохијског дома, али стало се због недостатка средстава. Многи потомци жртава усташког геноцида данас живе у Србији, па и широм света, али своје куће и земљу никад нису продали, него  су је поклонили нашој Светој цркви. Те њихове оронуле куће могле би се, уз нешто новца обновити за смештај ходочасника којих ће сваким даном бити све више. Мислимо да се мора наћи простора да се из предложене суме издвоји одговарајући износ и за обнову овог страдалничког села, иначе једине српске компактне енклаве у Долини Неретве. Пребиловцима би тиме било омогућено да буду јако посећени и добили би значај, који данас у Европи имају чешке Лидице.

Упутили смо молбу председнику Републике Српске Милораду  Додику и српском члану Председништва БиХ Младену Иванићу да се пронађе начин да се Пребиловци заштите и прогласе Меморијалним центром. Помоћ Србије значила би, не само привођење крају једног великог пројекта, већ би била велико охрабрење повратницима у Долини Неретве.

Поклањајући се Светим Пребиловачким Новомученицима  наш народ и православни верници јасно би ставили до знања целом свету да поштујемо своје огромне невине жртве и да се никад не одричемо нашег духовног простора.

Молим Вас, да ово писмо, уз најдубљу и најискренију захвалност за све што сте урадили за Херцеговину, схватите крајње искрено и добронамерно.
У очекивању разумевања, срдачно Вас поздрављамо,

Светозар Црногорац, председник удружења ,, Клуб Гачана “ у Београду
и потпредседник Координационог одбора херцеговачких удружења у Србији