• Награда Алексе Шантића у Мостар је довела пјесника након 12 година и у њему пробудила бројне емоције, па је с новинарима радо подијелио тренутке из своје ране младости.

Додјелом награде најпопуларнијем пјеснику бивше Југославије, Перу Зубцу, који се свијету представио поемом „Мостарске кише“, у Народном позоришту Мостар свечано су затворене 98 .Шантићеве вечери поезије, које су се кроз седам дана по први пут након рата одржале на подручју читавог Мостара.

Након богатог програма испуњеног пјесничким стиховима уз наступ збора „Мостарске кише“ и приказаног исјечка из филма о „Алекси“, уприличен је перформанс у којем је мостарски глумац Бојан Берибака глумио Алексу Шантића док пише стихове, а потом симболично Шантићев шешир и штап уручио овогодишњем лауреату и вишеструко награђеном пјеснику Перу Зубцу, којем је том приликом свечано уручена и Шантићева награда.

Награда Алексе Шантића у Мостар је довела пјесника након 12 година и у њему пробудила бројне емоције, па је с новинарима радо подијелио неке тренутке из своје ране младости, али и свога гледања на данашњи Мостар који је далеко од онога који живи у његовим сјећањима.

– Био сам 2005. године овдје, баш у Народном позоришту и ево ме сада, 2017. године, казао је Зубац, који из Новог Сада прати сва збивања у граду за који га вежу успомене из младости. Путем медија и комуникације са својим пријатељима, како каже, све зна о ситуацији у Мостару.

– Не свиђа ми се што још увијек Мостар није оно што је био. Мислим, никад више неће бити тих људи, никад неће бити те атмосфере. Но, важно је да се у Мостару и даље игра, да се и даље пјева, да се пише и да ипак буде програма у читавој граду. Да људи с обје обале долазе на те догађаје, казао је Зубац.

Присјетио се свога дјетињства, времена кад је играо ногомет, дружења с легендарним, Мишом Марићем, који је, између осталог, основао ансамбл „Мостарске кише“, али и своје платонске љубави из истоимене помене с којом се прославио.

На питање новинара: „Шта кад би требао написати још једну строфу поеме Мостарске кише“, рекао је да је то немогуће, јер „та је поема дефинитивно готова“. Нове поеме у Мостару, како је казао, треба да пишу неки нови клинци.

Породична преписка кнеза Милоша Обреновића и Kућа несагоривих речи

У оквиру манифестације „Шантићеве вечери поезије“, у организацији Народне библиотеке Невесиње, у Градској галерији представљена два научна остварења, књиге Татјане Брзуловић Станисављевић „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића“ и Дејана Ристића „Kућа несагоривих речи“.

Татјана Брзуловић Станисављевић је 2015. године одбранила докторску дисертцију под називом Архивска грађа у приватним збиркама универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, осврћући се на живот и дјело кнеза Милоша Обреновића. Ово је њено друго издање књиге и посвећено је само породичним препискама кнеза са најужим члановима породице која га представља у једном потпуно новом свјетлу, као благонаклоног, брижног и њежног оца.

„Kућу несагоривих речи“ је објавила Народна библиотека Србије као научну монографију истакнутог историчара, архивисте и стручњака за заштиту културног насљеђа Дејана Ристића.

Аутор је посебну пажњу посветио дјелимичном страдању националног фонда у Првом и његовом потпуном уништењу током Другог свјетског рата.

Извор: Херцег ТВ