• Патријарх Српске православне цркве Иринеј апеловао је да хрватско државно и црквено руководство, као и политичке и духовне вође српског народа учине све да између два народа завлада мир.

Патријарх Иринеј у манастиру Крка (фото: Трифко Ћоровић)

Патријарх Иринеј је изразио уверење да је еуфорија опијености злом прошла, осим код најусијанијих глава, те да је наступио прави час за разговор о помирењу с обзиром на мноштво отворених питања, нерешених проблема и многих искушења.

„Нека свако чини своје, нека славе они ако мисле да имају шта, али молим и апелујем да хрватско државно и црквено вођство, као и политичке и духовне вође нашег народа, чине све што могу да се искорени мржња и завлада мир између два народа“, рекао је патријарх Иринеј за београдску „Политику“.

Он је навео да је утисак да се код хрватских власти појављују почетни знаци да је могућа и таква њихова политика и да, уколико је то заиста тако, и српски народни прваци, као представници народа страдалог у, како је рекао, геноциду, треба да, чувајући националну свест и достојанство свог народа, прихвате сваку прилику која може допринети мирнијем сну и бољем животу српског народа у Хрватској.

Ђукановић 1998. доведен у Патријаршију као „будућност српског народа“

Када је у питању положај Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори, али и њена позиција у неуспешним недавним преговорима представника Епископског савета у Црној Гори и црногорске Владе, патријарх Иринеј је напоменуо да је став Цркве „кристално јасан“.

„Црква има свој Устав, своје устројство, своје прописе који решавају начине регулисања свих важних питања. У таквим законским и канонским оквирима могу бити решена и сва отворена питања на том подручју“, рекао је српски патријарх.

Он је нагласио да је то његов и став Светог архијерејског синода, Сабора, али и народа, који је то, како је указао, недвосмислено показао у епархијама на простору данашње Црне Горе.

„Ни народ, ни Црква не прихватају расправу о том питању: чији су српски православни храмови? Ни народ, ни Црква не пристају на било какву промену устројства, на нарушавање црквеног и народног јединства. Патријарх српски то поготово не прихвата, свиђало се то неком или не“, поручио је поглавар СПЦ.

Према његовим ријечима, када је 1998. године „доведен“ у Патријаршију, Мило Ђукановић је представљен као будућност и снажна перспектива српског народа.

„И он је тако тада говорио и обећавао. А данас, туга ме обузме када видим колико дубок може бити људски пад. Са таквима се годинама договарати и преговарати? Са таквима тражити могућност компромиса? У то не верујем“, истакао је патријарх Иринеј.

„Одлично познајем и поштујем косовско-метохијске Шиптаре“

Одговарајући на питање плаши ли се да ће се црногорски законски модел прелити и на светиње на Косову, патријарх Иринеј је рекао да су се они који су се некада представљали као нада и будућност српског народа у Црној Гори данас понашају као да су им узор албански терористи.

„Ја одлично познајем и поштујем косовско-метохијске Шиптаре. У основи, то је племенит народ горштачког етоса. Али, уз сво поштовање према њима, не можемо им уступити онај део историје, део духовних и културних споменика који им никада није припадао у историји“, рекао је патријарх Иринеј.

Како је упозорио, они који би помислили да и за милиметар попусте притисцима „Марковића, Ђукановића и њима сличним“, имали би убрзо у Морачи, Савини и другђе новобрдски пример – служење римокатоличке мисе на остацима православног храма Светог Николе у Новом Брду, познате задужбине средњовјековних српских владара.

Са Григоријем још није разговарао

Патријарх Иринеј је навео како још није разговорао са епископом дизелдорфским и све Немачке Григоријем о његовој изјави којом је проблематизовао издвајање буџетских средстава за градњу Храма Светог Саве у доба епидемије вируса корона.

„Чуо сам да се тим поводом огласио преко видео-снимка на интернету. Али архијереји међусобно тако не опште. Зна се како и којим путем се износе различити ставови, као и који су начини да се решавају проблеми са којима је Црква суочена“, навео је патријарх Иринеј.

СРНА