• У колијевци Републике Српске, на Палама, у сриједу (15. септембра 2021. године) је на величанствен начин прослављен Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Под слоганом „Понеси своју тробојку”, студенти и асистенти Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, који су уједно били и организатори ове манифестације, претходних дана позивали су своје суграђане да изађу на улице града подно Требевића и покажу заједништво и љубав према својој отаџбини и прецима.

Парада тробојки која је у вечерњим часовима продефиловала централним улицама Пала окупила је велики број младих људи, студената, средњошколаца, дјеце, али и ратних ветерана, пензионера, носилаца културног и јавног живота источносарајевске регије. Уз звуке патриотских пјесама виориле су се и у чвор везивале тробојне заставе Републике Српске, Србије и Црне Горе чиме је симболично приказана једнодушност српског народа ма у којим границама он обитавао. То је била прилика да се по први пут паљанским тргом пронесе велика тробојка од десет метара дужине, која ће засигурно и у будућности бити један од препознатљивих обиљежја овог града и овог празника.

На платоу испред Саборног храма Светог Архангела Гаврила студенти су организовали пригодан културно-умјетнички програм. Свечаност је отворио Камерни састав Пале са химном Боже правде, да би се потом у име организатора Параде тробојки окупљенима обратили млади докторанди Лазар Шкобо и Огњен Кандић.

У надахнутој бесједи Шкобо је истакао да све док прослављамо овај велики празник за наш народ, морамо живјети у духу његовог значења.

– Морамо бити јединствени, несаломиви и морамо остати одани свијетлим бојама наше тробојке. Као што јарко црвена боја представља нашу вјеру и наше страдање, нек плава боја исказује нашу мудрост и истрајност, а пречиста бијела нек буде симбол српске чистоте и бескрајне покорности свемогућем Господу. Будимо снажни као Лазар и остајмо кротки као узвишени патријарх Павле. Само тако повезани, самостални и самосвјесни опстаћемо у овим хаотичним временима и досећемо свјетлост на светом путу свенародног уједињења. Ове године прослављали Дан српског јединства у расцијепаној и полуокупираној Босни и Херцеговини, а већ догодине, ако Бог да, под окриљем наше једине матице Србије – пожелио је Шкобо на крају обраћања.

Пјесник Огњен Кандић говорио је потресне стихове ауторске пјесме „Стварање Србије”.

У разговору за Слободну Херцеговину истиче како живимо у веома деликатном времену које нас поставља пред све теже и веће изазове, те да нам једино слога и јединство гарантују опстанак на овим страдалним просторима.

– На ту слогу обавезали су нас наши преци стављајући свој живот као залог за слободу њихових потомака, нас. Управо зато, данас смо, моји пријатељи и ја, положили вијенац на Спомен капелу видовданским херојима у Сарајеву и поклонили се сјенима омаленог горостаса Гаврила Принципа и његових сабораца за идеал већи од њихових живота – Слободу. Постоји једна стара изрека наших комшија с оне стране крста – не дај Боже да се Срби сложе. Знају они боље него ико да сложни и обожени, уједињени под светоотачку заставу не зазиремо од земаљских уцјена и бешчасних притисака да се одрекнемо своје земље и свога имена. Осјећају и да ово присилно путовање и сапутништво на све бушнијој барци званој Босна и Херцеговина неће трајати вјечно како су их увјеравали инострани ментори. Копно је већ на видику – закључује Кандић.

Један од организатора Параде тробојки био је и Филип Матић, асистент на Катедри за политикологију и међународне односе Филозофског факултета на Палама. Он је истакао како су борба и окупљање око наше тробојке част, задовољство и обавеза. Срдачно се захвалио групи колега, студената и пријатеља који су покренули иницијативу и за само четири дана организовали ову величанствену параду.

– Видјети оволики број младих људи, насмијаних, окупљених око наше тробојке у мени је пробудило осјећај поноса и среће и дало ми наду да ћемо када дође вријеме управо тих младих људи живјети у много љепшој Републици него сада. Преображају који ће ови млади људи донијети заједно са свима нама требамо се сви радовати – каже Матић за Слободну Херцеговину.

Духовни и сваки други преображај једног народа мора почети из срца, ума и пера младих, образованих, самосвјесних људи окупљених око завјетних принципа, заставе, Цркве и исконских вриједности. Управо они су чувари наше традиције, историје, језика и писма, а Пале, као један од свесрпских симбола, уз овакву младост и интелектуални потенцијал, засигурно могу бити родно мјесто тог насушног општенационалног преображаја.