•  Популарна серија „Сенке над Балканом“ оживјела је у Билећи приче о времену када су се царски војници, повлачећи се пред бољшевицима у Русији, зауставили и у овом херцеговачком градићу, а постоји и прича да је можда баш ту сахрањен прадјед потпредсједника руске владе Дмитрија Рогозина, генерал царске руске војске Николај Антонович Миткијевич – Жолток.

Због ове приче је порасло и интересовање за Руско гробље у Билећи, а овај мали простор, ограђен жељезном оградом унутар Православног гробља у Билећи, сада је очишћен од растиња и шибља које је раније буквално заклањало гробове и споменике на којим се виде руски натпис

Да све буде уредно, поред Комуналног предузећа, рачуна воде чланови билећког Завичајног културног клуба „Освит“.

Иначе, Рогозин је у потрази за својим претком наводно замолио и предсједника Србије Александра Вучића да се распита о белогардејским официрима руске царске војске који су након прогонства из бољшевичке Русије расути по свијету. Генерал Жолт је са осталом руском војском напустио Севастопољ 1920. и емигрирао у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца – Југославију, гдје је и преминуо.

Ни на једном споменику, додуше, нема имена Николај Антонович Миткијевич –  Жолток, али поред десетак гробова ограђених жељезном оградом на којим се могу прочитати натписи, у билећком гробљу има још руских споменика, док се поред самог ограђеног дијела налази и један велики метални крст.

Како сазнајемо од предсједника „Освита“ Миодрага Љума  Хрњеза, највјероватније је ту масовна гробница руских кадета који су овдје боравили од 1921. до 1926, а неки су ту и остали да заувијек почивају.

„О томе смо ми писали доста и доста истраживали, али нажалост, о овим земним остацима и споменицима нема писаних трагова, о њима мало знају и најбољи познаваоци тужне судбине тих такозваних херцеговачких белогардејаца, за које се зна да су у Билећу дошли из Словеније. Чак ни у Црквеној општини Билећа нисмо могли пронаћи ништа, ваљда се једноставно није сачувало“, каже Љумо.

У „Освиту“ не одустају од иницијативе да се ови гробови морају заштитити, јер су то историјска свједочанства једног времена, па су и преко Амбасаде Русије иницирали да се сви споменици на неки начин означе и ограде, да се колико је то могуће заштите од пропадања, а да се сачувају у сјећањима Хрњез се потрудио да организује изложбу фотографија из времена Донског корпуса у Билећи.

Иза неких руских белогардејаца су у Билећи остала и вјечита дјела, попут пјесме „Требишњица“  Мише Заљенског, а руски кадети су 1924. године у Билећком позоришту имали поставку Гогољевог „Ревизора“, али и многе друге представе.

Билећани се, и поред недостатка материјалних доказа, потајно надају како је Рогозинов прадјед сахрањен управо у њиховом граду, тим прије што се дио сљедбеника генерала Петра Врангела, познатог као Црни барон, послије кратког боравка у Словенији обрео у овом херцеговачком градићу новембра 1921. године и ту остао до 1926.

СВЈЕЖЕ ЦВИЈЕЋЕ ЗА РУСКОГ ДОБРОВОЉЦА

Поред старих споменика припадницима Донског корпуса у билећком Православном гробљу подигнут је и један нови, мермерни, на коме стоји име Сергеј Владимирович Мелешко, добровољац погинуо у редовима Херцеговачког корпуса у протеклом рату.

Иако његови родитељи из далеке Русије повремено обилазе синов гроб, цвијеће на њему увијек је свјеже, јер га захвални Билећани обилазе и редовно пале свијеће.

Извор: Сарансак