Савез Срба из региона организовао је изложбу докумената и фотографија о страдању Срба на подручју Хрватске и БиХ 1991-1995. године која је отворена 5. јануара у Културном центру Новог Сада.
Мада је термин отварања ове изложбе дошао између Nовогодишњих и Божићних празника солидна посјета на отварању ове изложбе говори о великом интересовању за период који неће остати у добром сјећању Србима који су десеведесетих година живјели западно од Дрине.
На 40 паноа које је приредио Вељко Ђурић Мишина, директор Музеј жртава геноцида у Београду приказани су документи и фотографије које говоре о страдању Срба почетком деведесетих година на просторима.
Само на подручју Хрватске у том периоду разорене су 24.752 српске куће, уништено је 78 православних храмова, а да су Хрватима сметали и мртви свједочи и 920 уништених споменика и 181 српско гробље….
На отварању изложбе водитељка програма Сања Лакић говорила је свој текст “PANTA REI” којим је побједила на традиционалном такмичењу у бесједништву на Правном факултету у Београду 2014. године
Била је беба када је Петровачком цестом кренула ка Србији: Сања Лакић импресионирала бесједом
Бесједа која је побрала велике аплаузе присутне публике говори о Петровачкој цести, нади да је одлазак из родног дома привремена мјера и осјећај кривице за ситуацију коју нико није бирао слободном вољом, а која јасно одсликава немоћ у времену ратног вихора, био је веома сугестиван увод у изложбу.
У име организатора присутне је поздравио предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.
-Свједоци смо једне негативне чињенице да је у појединим међународним центрима, као и у Загребу и Сарајеву присутна једна лажна теза да су Срби агресори и злочинци, да су криви за сва дешавања у посљедњој деценији прошлога вијека, а да су Хрвати и Бошљаци жртве и ослободиоци. Ми смо овом изложбом хтјели да дамо један скроман допринос раскринкавању такве тезе, хтјели смо да покажемо да је српски народ страдалнички и да није само тешко страдао у вријеме злочиначке Независне државе Хрватске него да је доживио и велико етничко чишћење на подручју Крајине, Славоније, Далмације, Кордуна, Лике, Баније, као и из општина Босанске Крајине, Посавине, Подриња, централне Босне, Херцеговине…
– Желимо јасно да се супроставимо лажним тезама и да кажемо да кривци за посљедњи рат нису Срби, него режим Фрање Туђмана који је за циљ имао стварање етнички чисте Хрватске, док је на подручју БиХ режим Алије Изетбеговића имао за циљ стварање централистичке државе подређене интересима само једног народа. То се осјећа и данас када се отворено врши напад на 9. јануар што би представљао први корак у тежњи да временом дође до потпуног укидања РС. Мада је ова изложба тек дјелић истине о страдању нашег народа, жеља нам је да са овом поставком, која ће се допуњавати новим експонатима, фотографијама и документима обиђемо градове по Србији.
Професор историје објаснио све фазе „процеса дугог трајања“: Вељко Ђурић Мишина, аутор изложбе
Потом се обратио директор Музеј жртава геноцида у Београду и аутор ове изложбе Вељко Ђурић Мишина.
Објашњавајући историјат и значај институције на чијем је челу као кључни велики посао Ђурић је нагласио потребу да се коначно направи списак свих српских жртава страдалих у двадесетом вијеку.
– Све озбиљне државе добро знају гдје је сваки њихов војник страдао. Ми Срби се лоше односимо према нашим прецима, о томе много не знамо, нити се тиме озбиљно бавимо, част ријетким појединцима и инситуцијама.
Ђурић је подсјетио да је приказана изложба премијерно приказана у августу прошле године приликом обиљежавања Дана сјећања на злочиачку акцију “Олуја”.
– Овом изложбом хтјели смо да прикажемо тзв. “процес дугог трајања”, који је давно почео са тезом да западно од Дрине Срба и нема, него да на том простору од вајкада живе Хрвати римокатоличке вјероисповјести. Желели смо да покажемо да злочини који су чинили Хрвати у униформи Аустро-угарске почињу у периоду од 1914-1918 и на глобалном плану трају до краја НДХ 1945. године. Да бисмо то приказали морамо се и присјетити на програмске ријечи једног од усташких главешина (Миле Будак, прим аут.): “Трећину Срба побити, трећину протјерати, трећину покатоличити, а оно што остане биће само зло сјећање на њих…”
Овај усташки план до краја је спроведен 1995. године. Тако је српски народ од 33% становништва на почетку НДХ 1941. године данас у XXI вијеку када је Хрватска постала чланица ЕУ сведен на 4-5%. Тако је у “процесу дугог трајања” у вијеку двије генерација довршен паклени план. Желимо да подсјетимо наше сународнике, без обзира гдје живјели, на трагедије које су се дешавале, да се не стидимо онога што показујемо, јер то је пут ка истини, а кад дође вријеме да покажемо наше међусобне злочине у нашем српском народу доживјећемо катарзу.
Част да отвори изложбу добио је секретар за културу града Новог Сада Вања Вученовић. – Ова изложба треба отрежњујуће да дјелује на све нас који смо ова страдања проживјели деведесетих година. Треба да нам донесе и опомену за будућност, јер свако је вријеме за српски народ тешко и због геостратешког полужаја које заузима. Ова изложба шаље јасну поруку да је српски народ имао улогу жртве и да подсјећа на све оне који су дали своје животе за своју мајку Србију без обзира на то гдје су живјели. Ово је начин и да се присјетимо свих оних који су под силом безумља били приморани да оду са својих вјековних огњишта и да им поручимо да су овјде увијек добродошли. Нови Сад треба да осјећају као своју кућу и да се у правима и обавезама осјећају као дио недјељиве цјелине.
Изложба ће бити отворена до 11. јануара ове године.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
