• У Парохијском дому Српске православне цркве у Ослу отворена је изложба „Пребиловци“ посвећена страдању мјештана тог херцеговачког села, гдје су усташе у љето 1941. године убиле 820 Срба.

Само у једном дану, 6. августа те године, убијено је између 550 и 600 жена и дјеце тако што су живи бачени у Шурманачку јаму код Међугорја. Угашен је живот у 57 породица.
„Илиндански покољ“ преживјело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца, који су се поново женили и у позним годинама добијали нову дјецу и давали им имена оних пострадалих. Тако је обновљен живот у селу.
Због ове трагедије, Пребиловци су четврто на светској листи најстрадалнијих села у Другом свјетском рату.
Изложбу је синоћ отворио предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура, а говорио је и предсједник удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић, које је иницијатор и заједно са Културним центром Новога Сада носилац овог пројекта.
Јахура је великом броју присутних говорио о коријенима, провођењу и домашајима геноцида над Србима и о садашњој ситуацији гдје се поново насрће на Пребиловце одузимањем земљишта.
„На отварању изложбе говорио сам и о нашој некултури заборава умјесто културе сећања„, рекао је Јахура за Срну.

Басташић је уручио повеље „Јадовнички добротвор“ Црквеној општини Осло и њеном секретару Бојану Ракоњцу.
Он је у изјави за Срну нагласио да је говорио и о српском друштвеном и институционалном односу према култури сјећања, која, како је рекао, нажалост све више личи на културу заборава.
Басташић је подсјетио на ријечи академика Матије Бећковића да је „од свих јама у које су бачени Срби у вријеме постојања Независне Државе Хрватске највећа и најдубља она јама заборава која је зинула у нама, јама у коју смо деценијама бацали и одлагали наше сјећање на страдање наших најмилијих“.
На отварању изложбе представљен је и пројекат „Меморијални центар Пребиловачка кућа“, чији је иницијатор Удружење „Јадовно“.

„То је идеја да се у Пребиловцима, на једном страдалничком имању, сагради меморијални центар Пребиловачка кућа. Био би то први меморијални центар који су Срби дигли на подручју свих српских земаља као знак адекватног сјећања и одговорног односа према страдању својих предака“, нагласио је Басташић.
Секретар Црквене општине Осло Бојан Ракоњац помогао је да се и прије двије године отвори изложба „Моје Јадовно“ у главном граду Норвешке.
У Норвешкој живи значајан број Срба поријеклом из Српске, Србије и земаља насталих распадом бивше СФРЈ.
Посјетиоци изложбе „Пребиловци“ у Ослу имали су прилику да упознају обичне животне приче које свједоче о страдању.
Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, које се налази на ободу долине Неретве, пет километара од Чапљине. До 1941. године, Пребиловци су били, за херцеговачке прилике, велико и економски јако село у коме је живјело око хиљаду становника.

Извор: СРНА