• Без икакве најаве или претходног огласа на свом званичном сајту, општина Чапљина је почела да дијели земљиште физичким лицима на платоу, сјеверозападно од Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима.

Међутим, могуће да је нешто о томе објављено негдје на неком на неком медију или ће се саставити каква биљешка да је висило негдје на огласној табли, како то често бива када се овакве, зле ствари раде. Углавном нико то из Мјесне заједнице Пребиловци, до сада није знао, а природно би било да буду обавјештени.

Земљиште је вијековна баштина Пребиловчана, као њихова заједничка својина која служи за слободну испашу стоке и за пролаз до дијелова имања. У земљишној књизи- грунтовници оно се и сада води као власништво Пребиловчана, међу њима и стотина породица истребљених директно или одложено у геноциду НДХ 1941. године. Овим ће прво бити угрожене сточарске породице из села, којих је скоро половина. Ово је најдиректинији притисак власти да се прогнани Пребиловчани не враћају у своје село, а одмах затим и порука повратницима да ту за њих нема перспективе.

Узалуд то што су Пребиловци најстрадалније село у Европи у Другом свјетком рату, узалуд повеља са сродним страдалним селом Лидицама у Чешкој, узалуд посјета политичара, црквених достојанственика, личности из свијета филма, књижевника, узалуд сва доскорашња медијска пажња па и помпа које су трајале до 8. августа ове године…

Са страшном истином коју носе, Пребиловци су опасност за оне снаге које баштине идеологију НДХ, а оне никада не виде друго ријешење до насиља. Најава за насиље је говор мржње кога је у сусједним и једнако страдалим српским Клепцима, одржао генерални викар мостарског бискупа дон Жељко Мајић, 8. новембра 2015.

Он, сљедећи познати обичај тога краја, није хтио да изговори ни назив Пребиловци, које је назвао „сусједном узвисином“! Рекао је да и да Пребиловчани нису страдали без кривице и оптужио их је Србе за страдање Хрвата у том крају у жупи Клепци. Навео је да их је погинуло око 500 од априла 1942, до краја рата. Није рекао да је у истој жупи од у току јуна и августа 1941, убијено 1200 недужних Срба од чега су њих 500 дјеца. Међу погинулим Хрватима нема ни 5% погинулих цивила, али има велики број усташа који су убијали, силовали и пљачкали по српским селим, бројним јамама и логорима НДХ, као и на Источном фронту, у униформама хрвтаске и њемачке војске.

Свакако, онај ко сада отима Пребиловчанима њихово земљиште рачуна на све ризике таквог поступка и прихвата их. Ово, најновије, насиље над Пребиловцима не оставља нам избор до да се, изношењем истине и чињеница о злочинима над нашим народом о којима смо до сада ћутали, одупремо том насиљу очекујући подршку бројних пријатеља за то.

Пребиловци, као симбол страдања у Срба у геноциду НДХ не могу опстати без заштите њиховог простора, као културно- историјске, меморијалне и еколошке вриједности. Не знамо хоћемо ли се заштитити, али ће свакако бити јасно имамо ли са српске стране подршку за опстанак.

Миленко Јахура
Предсједник УО СНД Пребиловци,
Београд