• Невесињска бригада,која је у отаџбинском рату изгубила 476 бораца, док је преко 1.200 рањено и која је још за вријеме рата прва у Републици Српској одликована највишим војничким одликовањем-Орденом Немањића, сада је добила и прву Монографију о свом ратном путу,аутора пуковника Зорана Јањића,која је промовисана 14.12.( у четвртак) у Новом Саду.

У  сали Историјског архива Града Новог Сада окупило се више од 100 посјетилаца, у организацији Удружења Срба из Херцеговине у Србији  и пријатеља.Од ратног команданта Бригаде Зорана Пурковића, до Милице Радовић,кћерке команданта „Билећких добровољаца“, покојног војводе Рада Радовића,која је посебно топло поздрављена.Од Спаса Комада,Пеја Бајчетића,Воја Вукоја и осталих оснивача првог  Удружења Херцеговаца 1991-е, до  Миша Лазаревића и чланова Удружења Коњичана у Новом Саду..

Директор Архива Хаџи Петар Ђурђев је у поздравној бесједи изразио  задовољство присуством бројних љубитеља књиге,историје и традиције и подсјетио да се налазе у установи културе од националног значаја,са традицијом од 1954.године, у модерној и функционалној згради, која је прошле године отворена и која чува више од 7.000 метара архивске грађе

.-За вас су драги Херцеговци,љубитељи културе,језика и обичаја,врата увек отворена-истакао је Ђурђев,иначе  велики познавац и поштовалац херцеговачке историје и традиције

Овај  час историје почео је млађани гуслар Срђан Авдаловић, одломком из „Битке за Невесиње“.једне од више епских пјесама о Митровданској бици 1992.године аутора Милутина Вуковића.

-Основни циљ мог петогодишњег труда и напора био је-да се не заборави грандиозно дјело које је извојевала једна генерација Срба из Невесиња и долине Неретве-истакао аутор пуковник у пензији Зоран Јањић,који је рат провео у овој бригади на одговорним позицијама,све  до  начелника Штаба Невесињске бригаде. Он је додао да је изузетно важно да  се публикује и шири српска истина потркијепљена чињеницама,која ће стајати пред нама као браниик од којекаквих лажи и обмана.

-Невесиње је и у овом рату потврдило да је перјаница борбе за слободу,на основу чега га је велики пјесник прије више од једног вијека сврстао у  „колијевку Српства“ и „расадника лава“-прецизирао је аутор.

Према његовима ријечима,основна тема књиге била би недоречена, да није обрађен дио која говори о помоћи коју је добијао српски народ у БиХ, односно Херцеговина и Невесиње.-Сигурно је да није било те помоћи,ми не бисмо издржали до краја.Немјерљива је улога и значај тадашњег Удружења Срба из Херцеговине у Војводини,Пеја Бајчетића и његових помагача, и енергије коју су уложили у прикупљању и допремању хране,горива,лијекова и осталих потрепштина до војске и народа.закључио је Зоран Јањић.

Говорећи  о значају овог историографског дјела, генерал-мајор у пензији Светко Ковач, бивши директор ВБА у Министарству одбране Србије и аутор више књига из области историографије и документаристике, је нагласио значај Монографије „јер она обрађује значајан период историје Невесиња и Херцеговине,и то засноване на аутентуичним сведочењеима,истинитим догађајима и чињеницама“.

–Књига „Невесињска бригада у рату 92-95“ има снажне поруке.Аутор говори о свим догађањима аргументима, без мржње,грубих речи и увреда“-сублимира Ковач.

Уредник издања, пуковник у пензији Никола Гузина, ратни командант  петог батаљона Невесињске бригаде, је  фактографски прецизирао: „Кроз 15 поглавља,,на 576 страна, са 11 шема на топографским картама,неколико десетина фотографија,различите документе..,Јањић описујее  најважније догађаје преко 5.000 припадника Бригаде за више од 1.000 дана рата и на фронту широком око 50 километара“.

Како је највећи дио првог издања прослијеђен породицама погинулих бораца,општини Невесиње и Борачкој организацији Невесиња, ХЕТ-у као спонзору издања и пријатељима,и како је продајни штанд и у Новом Саду брзо „плануо“, то се очекује и ново издање овог вриједног дјела,.Јер, оно што је уз књигу сложено, то ни сабља не може одсјећи“!

                                                                                    Текст: Миливоје Бештић
                                                                                    Фото:Бојан Миленић