• У Београду је 5.  маја 2016. године у Удружењу књижевника Србије одржан Округли сто под називом “Канонизација Алојзија Степинца: изазови и  одговори”.

На Округлом столу су говорили мр Ања Филимонова са рефератом „Загребачки конгрес 1900. као почетак организованог клерикализма”, др Владимир Умељић са рефератом “Ватикан, хрватска римокатоличка хијерархија и Србоцид хрватске државе 1941-1945. г.”, др Никола Жутић са рефератом “Степинац и Католичка акција”, мр Владимир Димитријевић са рефератом “Дејан Медаковић о развоју култа Алојзија Степинца у Хрвата”, православни публициста Ранко Гојковић са рефератом “Хришћанство лажно и србоцид у Херцеговини” и Мило Ломпар са рефератом “Крлежа и Магнум кримен“. Историчар др Вељко Ђурић је, по сопственим речима, због обавеза спречен да учествује на Округлом столу али је приложио свој рад са темом “Надбискуп Алојзије Степинац и митрополит скопски Јосиф Цвијовић у Другом светском рату”.

Организатори овог Округлог стола су обећали да ће сви реферати са овог Округлог стола бити накнадно штампани у специјалном зборнику, а московски сајт Фонд Стратешке Културе ускоро ће поставити и видео снимак овог Округлог стола са веома актуелном и веома значајном тематиком. Ања Филимонова је у свом реферату показала да су смернице клерикалне и прозелитске политике римокатоличке цркве на Балкану започете још 1900. године на Загребачком католичком конгресу.

Владимир Умељић, чија је нова књига о прозелитизму Ватикана укратко представљена на овом догађају, на основу мултидисциплинарног истраживања показао да је србоцид (његов термин) 1941-1945. године у ствари дело Ватикана и хрватске римокатоличке хијерархије. Никола Жутић је хронолошким прегледом делатности Степинца у међуратном периоду показао да је “Католичка акција” као кровна организација хрватског римокатоличког прозелитизма, све време деловала под његовим надзором. \

Владимир Димитријевић је у свом реферату указао како је академик Дејан Медаковић, коме је био стран сваки екстремизам, указивао на опасан развој у Хрвата култа Алојзија Степинца. Ранко Гојковић је указао на вековне србоцидне акције које су покретане директно од стране Ватикана и многобројним примерима показао директну везу римокатоличког клира са србоцидом у Херцеговини током Другог светског рата. Мило Ломпар је у свом реферату показао безочне двојне стандарде Мирослава Крлеже (наводећи потпуно другачији, истинољувив и људски приступ Иве Андрића), који је у свакој прилици покушавао да усташе прикаже као “банду у неколико камиона”, истовремено до чудовишних размера приказујућу наводну српску одговорност за све што се дешавало током Другог светског рата. Као што смо већ рекли, Вељко Ђурић није излагао, само је приложио свој реферат.

Из онога што се чуло током излагања на самом скупу, сигурно је да ће материјали са овог Округлог стола представљати значајан допринос у расветљавању како самог геноцида у НДХ, тако и огромне улоге римокатоличког клира у чињењу истог. Како је у дискусији која се развила по завршетку читања реферата истакао Ранко Гојковић “…овај Округли сто је потребан Србима пре свега да би што боље упознали своју историју како им се она не би понављала, а не ради некаквог покушаја спречавања канонизације Степинца. То је унутрашња ствар римокатоличке цркве, не би јој био први пут да канонизује доказаног зликовца. Каква црква – такви и светитељи” – истакао је Гојковић

Извор: Слободна Херцеговина