НАСЛОВИ

Одржана конференција младих Срба у дијаспори “Јасеновац и наша култура сећања” (ВИДЕО)

  • Конференција “Јасеновац и наша култура сећања” организована је 22. априла, на годишњицу пробоја и ослобођења концентрационог логора Јасеновац. Онлajн конференцију “Јасеновац и наша култура сећања” је у прва два дана видело преко 1.500 људи.

На конференцији је учествовала Омладина Теслиног Народа, огранак Теслине Научне Фондације (ТНФ) из Филаделфије.

Седморо младих из САД, Канаде, Шведске и Србије поделило је своје знање, своја породична искуства, своје емоције и сећања на трагичну смрт преко 800.000 Срба који су убијени на мучки начин, током Другог светског рата.

Представљамо вам, у кратким цртама, њихова виђења:

Александар Ћосић: “Култура сећања у нашем народу није претерано развијена, и зато константно испаштамо за исте ствари. Ми Срби, нажалост врло често заборављамо, чак и догађаје из своје најближе прошлости, зато смо и преживели 3 геноцида само у 20. веку. Зато као парадокс, до данас, оно што се десило у тзв. ‘Независној Држави Хрватској’, Република Србија није прогласила за геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима! Зато нам је требало 76 година да снимимо први филм који истински приказује само делић онога што је наш народ преживео у логорима смрти Јасеновца? Да би се овоме стало на пут и да би престале да нам се понављају негативне ствари из прошлости, важно је да почнемо да градимо културу сећања на све наше страдале сународнике.”

Димитри Ракас: “Шта је то што Господ од нас жели или очекује? Мој одговор увек ће бити: Ојачајмо своју веру у Господа. Православље и исповедање своје вере представља темељ нашег народа које је неговано кроз генерације, а нарочито код емиграната који су се раселили по целом свету. То је оно што ми у дијаспори требамо и можемо да употребимо као орјентир и циљ који ће ујединити Србе из целог света, а да у исто време ширимо и сведочимо Православну веру, Српску традицију и културу. Без обзира куда ишли и где се налазили, вера је наша снага кроз коју ћемо се повезати са другим Србима било у отаџбини или широм света. Сетимо се наших предака у Јасеновцу, они су могли лако да попусте под притисцима и да се једноставно одрекну своје вере и постану нешто друго. Али они то нису урадили. Наши преци, прогоњени и страдали у Концентрационом логору Јасеновац, су пример вере и непоколебљивости. Постојање нас Срба у дијаспори кроз период дужи од 100 година доказ је да Православна вера заувек опстаје.”

Радомир Јовановић: “Блаженопочивши патријарх српски господин Павле једном приликом је, цитирајуц́и једног нашег филозофа, рекао: ‘Човек је биц́е коме може и Бог да се обрадује, а од којег може и ђаво да се застиди’. Крочивши ногом у Јасеновац, схватио сам да се неких ‘људи’ у овим местима, у то доба људског страдања, ђаво заиста застидео. Схватио сам зашто се ова места са пуним правом могу назвати ‘паклом на Земљи’ и због чега многи кажу да је у њима зло добило своје вечно пребивалиште. Јасеновац је једна од најмрачнијих, ако не и најмрачнија тачка у историји човечанства, ако ни због чега другог онда због бестијалног и садистичког начина убијања људи, међу којима су, на жалост и на срамоту читавог света, страдала чак и бројна недужна деца. После скоро осам деценија тишине и ц́утања, време је да проговоримо о нашим жртвама, негујемо културу сец́ања о нашој страдалој деци, време је да, коначно, оживимо везе између матице и дијаспоре и успоставимо српско партнерство оличено у девизи – српско братство и јединство.”

Стефан Коњевић: “Пореклом сам из Козарске Дубице где нема Српске породице из овог краја која није некога изгубила. Козарска Дубица је у Другом светском рату имала више од 16.500 жртава, што је сврстава међу највеће страдалнике у Европи по броју жртава у односу на број становника. А можете само да замислите колико их је било на територији НДХ?
На разне начине су их мученички убијали… На пример, једног мог рођака су живог бацили у пећ. Да их све не набрајам, јер је ужасно о томе свему и причати. Мој народ се на овим просторима вековима борио против Турака и Аустроугара. Борио се против неправде. Могу из Загреба да причају шта год хоће, да негирају овај геноцид и да оптужују комунисте за све ово. Али очевици и они који су преживели ове логоре су својим очима видели усташке симболе и шаховницу, на оделима радника и на заставама које су поносно истицали у сваком логору и у свакој прилици.”

Анђела Лађевић: “Србија је кроз историју, због својих богатстава и геостратешког положаја, била мета бројних освајачких напада, која су резултирала стравичним страдањима српског народа. Једно од многобројних је и Јасеновац, који када о њему читате буди тугу, језу, страх, разочарење, али и потребу да будете ближи свом народу, где год да се налазите. Због тога је важно развијати културу колективног сећања, како не би остале само препричане приче – већ истина која ће заувек бити уткана у наш народ. Жртве не треба да буду табу тема, нити нешто што ће бити део заборава, нешто што ће се ‘прескакати’ кроз историју, у уџбеницима, статистици, разговорима… На нама младима лежи огромна одговорност очувања колевке српског рода, која захтева храброст и одважност, коју дугујемо нашим прецима. Да никада не заборавимо ко смо, одакле смо, чију патњу са собом носимо, и вољу да још чвршће стојимо и градимо бољу будућност..Сматрам да нема већег родољубља од познавања националне историје, неговања традиције, као и чисте и истинске вере.”

Миа Милановић: ” Кажу: ‘ко саслуша сведока, постаје сведок’. Морамо причати и понављати приче својих предака и прице о жртавама. Уколико заборавимо наше жртве закопава их још дубље под земљом. Не смемо да заборавимо, не смемо да ћутимо – јер предуго смо ћутали! Сада морамо да причамо, овако као што смо се састали 22. априла 2021. да наша деца, али и наше жртве, заувек добију глас. Наша је дужност да обезбедимо да будуц́е генерације знају за страдања у Јасеновцу.”

Јулиана Пандуревић: “Стотине хиљада Срба убијено је у геноциду јер су славили своју крсну славу. Стотине хиљада Срба убијено је у геноциду јер су своја имена писали ц́ирилицом. Стотине хиљада Срба убијено је у геноциду јер су били православци.
Најпознатијем америчком часопису (Центурy), Никола Тесла у мају 1894 је написао: ‘Тешко да постоји народ који је доживео тежу судбину од српског… Европа никада нец́е моц́и да исплати велики дуг који дугује Србима, зато што су они, жртвујуц́и и сопствену слободу, зауставили тај варварски продор.’ На косовским пољима, на којима су убијени наши синови, сада расте најлепши, црвени божур на свету. У срцу Београда, где су спаљене мошти Светог Саве, сада стоји највеличанственији православни хришц́ански храм на свету. На гробовима наших Солунаца, који су за 45 дана прешли 600 километара и спасили читав свет – сада су трагови њихових пра-унука, који сада живе у слободи. Наш народ је вековима спаљиван и сахрањиван. Али нико, ниједна нација на овом свету, не може устати из пепела као Срби. Гени наших мајки, брац́е, прадедова који су страдали у Јасеновцу, сада живе у нама. И наша је дужност да их одбранимо. Они заслужују да њихове приче и патње буду познате целом свету. Никада не смемо заборавити своје корене. Наша је дужност да развијамо културу сец́ања.”

Презентације младих Теслиног Народа биле су веома емотивне, млади су поделили судбине својих предака, поделили аутентичне фотографије и сазнања. Говорили су да никада неће заборавити и да ће се борити да и остали народи широм света сазнају о геноциду извршеном над Србима од стране хрватских усташа.

Овом приликом позвани су млади широм света да се придруже организацији Омладине Теслиног Народа.

“Желимо да нам пишу и дају предлоге о начинима сарадње матице и дијаспоре, као и да предложе теме и идеје за будуће сусрете и пројекте. Најинтересантнији предлози ће бити делови мини конференција у будућности, а све ће бити документовано у документарном филму ‘Теслин Народ Тамо и Овде’. Планирана је манифестација у Србији на лето 2021. па се надамо да ће нам се омладина дијаспоре придружити и у матици. А 15. јануара 2022. желимо да их сретнемо на конференцији у Неw Yоркер Хотелу, у Њујорку, где је Тесла живео и радио” – рекао је на крају конференције Никола Лончар председник ТНФ из Америке.

Марина Булатовић

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар