• У ресторану “Језеро” на Ади Циганлији, у петак 4. октобра 2024. године, одржан је трећи сабор Љубињаца, на коме се окупило више од 200 људи. Кум Сабора био је Здравко Михић, а домаћин Милан Пешут. Окосницу музичког дијела програма чинили су извођачи из Љубиња. За ову прилику из Минхена је на Сабор стигао легендарни Брано Ликић и запјевао „Цестом према југу“. Изабран је и најбољи мед у Љубињу.

Завичајно вече које је благословио свештеник Радован Панић, отворено је својеврсном патриотском химном “Ој Србине пробуди се” коју је извела Милица Досковић, сопран и стални члан Српског Народног позоришта у Новом Саду.

Човјек који је је препородио привредну слику Љубиња, прошлогодишњи кум сабора, Милан Пешут ове године се нашао у улози домаћина. Његова компанија „Аливит фарм“ је прославила љубињски бијели лук. Медицински суплементи ове компаније освајају свјетско тржиште о чему је током вечери приказан и промотивни филм.

Обраћајући се окупљенима Милан Пешут је истакао да Љубиње и као топоним најбоље описује ријеч љубав.

– Са задовољством предајем кумство Здравку Михићу са жељом да млађе генерације наставе традицију, развијају и гаје љубав према завичају.

Кум овогодишњег сабора Здравко Михић из Параћина никад није заборавио своје Крајпоље.

У изјави за Слободну Херцеговину је истакао да и у овим временима када се модерни свијет суочава с новим изазовима Херцеговина остаје свјетионик српског идентитета.

– У нашим пјесмама, у нашим обичајима, у сваком кораку наших племенитих људи, живи она иста снага која је водила наше претке кроз олује историје. Нека нас данас и заувијек везује љубав према нашим коријенима, вјера у боље сутра, и поштовање према херојима, било онима који већ почивају, било онима који још ходају међу нама – поручио је Михић.

Нема завичајног сабора без здравице, нити здравичара попут Јова Радоша, доктора филозофије из српске Сорбоне – Гајдобре.

– Наши стари су знали и заиграти и запјевати, и знали су Богу се помолити и свакој сили одолити. Знали су и појести и попити, и пригодну здравицу изговорити. Зато игуман Стефан у „Горском вијенцу“ каже да му је најдраже што свачему треба наздравити – рекао је Радош.

Потом је одржао здравицу.

– Подижем ову чашу у добри час, да наздравим свима редом под овом гредом. Сретан нам састанак на сретном мјесту по Христовом закону и божијој помоћи. Ко гођ дош’о под овај кров, помог’о га Господ Бог. Господ Бог нам помог’о и нико нам наудити не мог’о. Па, помози Боже, повесели срећу, првом чашом, а добром срећом. Ђе се ова чаша пила ту се свака добра срећа вила, данас и ваздан ако Бог да. Па да попијемо по једну и по двије – да нам Бог душмане побије. И по трећу за јуначку срећу. А прва је вазда к’о трње, друга ‘ко грање, трећа к’о слама, а четврта иде сама. И тако све до девете. Девета мало бенета, али десета не смета. Драга браћо и сестре, као што сте овдје вечерас за ову софру сјели, весело пили и јели, тако вам и Бог дао свако добро. Да сте ми здраво десно и лијево, да нам Бог да добро и лијепо. Да испијемо у име часнога крста до малога прста. Куда ова, туда ми и она. Живјели!

Како то обичаји налажу након здравичара наступио је и гуслар Милан Ковачевић.

Предсједник скупштине Удружења Љубињаца проф. др Вељко Брборић се захвалио гостима који су по невремену дошли на Сабор Љубињаца из Херцеговине, Жупског Александровца, Српске Црње, Гајдобре, Нове Гајдобре, Новог Сада, Зрењанина, Суботице, Ваљева…

Брборић је најавио да сазнање да у Србији живи доста Љубињаца обавезује да се до идућег Сабора направи именик. Подсјетио је да је Удружење Љубињаца на првом сабору скупило новац довољан да се купи комби који користи омладина у завичају и најавио настојање да се до наредног сабора учини “нешто важно за Љубиње”.

– Верујемо да уз помоћ вечерашњих домаћина Милана Пешута и кума Сабора Здравка Михића тај циљ можемо остварити.

Брборић се бираним ријечима захвалио свим учесницима програма и гостима, а посебно најстаријем сијелџији Саву Ћоровићу, највећем ктитору љубињског Храма рођења Господа Исуса Христа који ове године слави двије деценије од освештања.

Предсједник удружења Љубињаца академик Милован Пецељ обратио се гостима окружен својим унуцима Александром и Петром Симићем и дјечацима Стеваном Сикимићем, Миланом и Младеном Пешутом.

– Поклонимо се овој младој херцеговачкој господи унуцима – да са њима подијелимо ово вече. То су наши унуци који су будући настављачи наше традиције. Заслужили су моју, а вјерујем и важњу пажњу. Дођите на Сабор догодине са унуцима, тако ћете га узвисити – рекао је Пецељ и додао да Љубиње представља побједнички крај који је слободу платио великом страдалничком цијеном.

– Љубиње краси љепорјечје и мекана душа. То јесте омања српска варош, али идући уз Брегаву и Неретву све до Источног Сарајева, нема веће. Наше је да свој родни крај подупиремо и јачамо. И када свратимо у драги завичај или околна места, увјеримо се да ту никад нисмо усамљени, као што то бива на булеварима великих градова, гдје свако негдје жури, посрће и о друге се саплиће. Вјечито смо били на стражи, вријеме је да нас пусте да стварамо и промишљамо и тек ћете тада видјети шта вам Љубињци могу пружити. Ми смо значајан дио херцеговачке историје, географије, науке и културе – рекао је Пецељ.

На Сабор Љубињаца се дошло са разних страна, али несумњиво највећи пут је превалио легендарни Брано Ликић, некадашњи вођа групе „Резонанса“, који данас живи у Минхену. Његова пјесма “Цестом према југу “ иснпирисана је Љубињем у коме је проводио одморе.

– Ја о Љубињу причам и враћам му се цијели живот – то је моја вјечна инспирација. Имао сам срећу да сам долазио у Љубиње преко љетњих распуста. Тамо сам имао дивног ђеда Душана, који ме је научио многим стварима у животу. Он ме инспирисао за све оно што сам касније урадио. Чак ми је прије 50-60 година написао прве хитове.

Ликић је истакао да је путујући свијетом и сам био зачуђен гдје је све наилазио на љубињске трагове.

– У источном Лос Анђелесу постоји црква Светог Саве, а поред ње је гробље на коме можете видјети бројна презимена љубињска. Наши преци који су ишли трбухом за крухом и освајали Америку. Ту почива и један од мојих предака Мићо Ликић чије је име исписано ћирилицом. Затим долази његова жена Милица, па се презимену додаје „ch“. Како су долазиле нове генерације пристизала су и енглеска имена, а писма комбиловала – “to our beloved ђед“. Недавно ми се на промоцији у Београду колега Дејан Цукић похвалио како му је ђед од мајке био Љубињац који је купио карту за Америку и закаснио на Титаник. Љубињски ДНК је чудо!

Због локалних избора заказаних за 6. октобар овом сабору није присуствовао начелник општине Стево Драпић, па је окупљене у име локалне самоуправе поздравио Дарко Крунић, начелник одјељења за привреду и финансије.

– Када сам био на првом сабору надао сам се да ће он прерасти у традицију, што се овим трећим скупом и потврдило. Ма гдје били не заборавите Љубиње и у њега се вратите или бар свратите. Ту сте увијек код својих!

У склопу програма представила се млада пјесникиња Јелена Круљ која је недавно објавила своју збирку “Пјесма као молитва”. Она је казивала стихове пјесме Острог.

Захваљујући умјетничком директору АКУД -а “Шпанац” Милошу Сикимићу, Удружење Љубињаца је на саборовању успоставило високе стандарде још од самог почетка традиционалним наступом једног од најуспјешнијих фолклорних друштава у земљи и региону.

Ријеч је о друштву које ове године слави 70 година постојања, а кроз које је прошло више од 16.000 младих стваралаца. Представили су се маестралним извођењем игара из Србије.

Окосницу музичког програма чинили су извођачи из Љубиња. Мада су били веома уморни од дугачког пута који их је првобитно водио преко Јабланице у дану када је у поплавама и одронима страдало, према званичним подацима, 16 особа, није им недостајало енергије.

Присутне је одушевио наступ женске пјевачке групе КУД “Љубиње” у саставу Андреа Дангубић, Бојана Дангубић, Тамара Ћук, Невена Јахура и Андреа Богдановић.

Према ријечима Десанке Радић, вође ове групе, КУД Љубиње постоји двије деценије, а женска пјевачка група посљедњих пет година биљежи веома значајне резултате и наступа на бројним фестивалима широм земље и региона.

Атмосфера је доведена до усијања кад су запјевале сад већ познати хит “Љубим камен земље моје” заједно са ауторима Александром и Угљешом Јањићем.

Трећи сабор Љубињаца је и први херцеговачки скуп у коме се за забавни програм постарала музичка група из Херцеговине. Било је право уживање слушати гласовиту групу “Љубињски звуци”. Према ријечима њеног оснивача Жељка Пецеља “Љубињски звуци” званично постоје 18 година, а незванично дуже од двије деценије.

– Надам се да ћемо за јубилеј уприличити свечани концерт. До сада смо снимили четири албума и 30 пјесама које најчешће говоре о Љубињу и Херцеговини. Тренутни чланови групе су Драган Поповић, Жарко Рудан, Здравко Лугоња, Миленко Дангубић, Александар Круљ. Имамо и чланове који повремено наступају или због оправданог разлога не наступају више. То су Момчило Јањић, Данило Слијепчевић и Радослав Краљ. Посљедње двије године у сарадњи са КУД Љубиње организујемо сабор изворног пјевања Источне Херцеговине у коме учествују бројни извођачи из свих наших општина.

По идеји љубињске кошаркашке легенде Чедомира Брборића који је објаснио правила, приређен је и избор за најбољи мед на територији Љубиња.

Седам домаћина је конкурисало, а након дегустације гласовима присутних за најбољи проглашен је мед Дарка Крунића. Друго мјесто припало је Душку Ђордану, а треће Спасоју Попари. Поред њих у конкуренцији су још били производи пчелара Јована Вујовића, Мира Брборића, Здравка Дангубића и Станка Ђога.

– Ово признање је заиста ласкаво, јер у Љубињу нема лошег меда. Наставио сам породичну традицију. У Банчићима, селу познатом по стогодишњацима држим кошнице током цијеле године, а мед се изгледа допао дегустаторима – рекао је Крунић.

Свака улазница је уједно била и срећка за томболу у којој су најсрећнији добили љубињски пршут, викенд у хотелу Леотар (аутор овог текста је имао баш ту срећу), ручак у ресторану “Царева ћуприја”, комплет производа компаније „Аливит фарм“ и књиге Милована Пецеља и Јелене Круљ.

Програм је потрајао дубоко у ноћ, а поред извођача за добру пјесму се постарао и предсједник удружења Милован Пецељ.

Већ по традицији програм овогодишњег сабора водила је др Влатка Турањанин Поповска.

Међу угледним гостима били су генерал-потпуковник Војске Републике Српске Никола Делић, бивши предсједник Владе Републике Српске Душан Козић, неадашњи високи функционер АП Војводина Спасо Комад,  народни посланик Mиодраг Линта, бивши народни посланик Дејан Стошић, др Стеван Сикимић, професор Божо Илић, представници херцеговачких завичајних удружења…

Текст и фото: Трифко Ћоровић