У Гајдобри се догодило оно што је спорт понекад дужан да врати – правда на терену. Само 72 сата послије београдске драме, Херцеговац је пред својом публиком одиграо утакмицу која је била више од реванша. Била је то утакмица која је показала карактер, демонстрација снаге тима који је поручио: ово је наша кућа, и овдје се поштују домаћа правила. Пуна хала, врела атмосфера и убједљив тријумф над Радничким претворили су куп вече у прави спортски хедонизам.
Три дана након маратона у „Пиониру“, гдје је Раднички славио послије два продужетка, Херцеговац је у Спортској хали у Гајдобри одиграо утакмицу која је била више од обичног реванша — била је демонстрација снаге, карактера и спортског поноса. Публика, која је испунила сва трибине, претворила је овај меч у праву једносмјерну улицу у којој се знало ко је домаћин и ко диктира ритам.
Утакмица је почела у високом темпу, али за разлику од београдског дуела, овдје није било резултатске клацкалице. Херцеговац је од почетка играо зрело и концентрисано, чврсто у одбрани и стрпљиво у нападу. Раднички је покушавао да понови исти сценарио, али домаћин је овога пута био много тврђи и организованији. Провокације из претходне првенствене утакмице дјеловале су као погонско гориво за домаћине који нису дозвољавали гостима да им помјере фокус.
Кључни тренутак меча догодио се у трећој четвртини, у којој је Херцеговац потпуно затворио рекет и натјерао Раднички на серију тешких шутева. Гости су остали заглављени на свега 30 одсто шута из игре (19/61), а чак 22 изгубљене лопте биле су показатељ да нису могли да се носе са интензитетом домаће одбране. На другој страни, Херцеговац је контролисао темпо, контролисао скок, нападао стрпљиво и погађао сигурно. Разлика је могла бити и већа, јер Херцеговац није искористио чак 11 слободних бацања.
Најбољи у победничком саставу био је расположени Стефан Митровић, који је са 25 поена, уз 6/10 за два и 3/5 за три, држао ритам и давао екипи потребну сигурност. Пратио га је одлични Грубор са 19 поена и неумољивом игром под кошем, а важан допринос стигао је и од Богдана Заграђанина (13), те увијек поузданог Јурчека, који је поред 14 поена уписао и седам скокова.
Посебан аплауз добио је и дебитант, млади турски репрезентативац Сарп Џошкун, који је већ у првим минутима показао зашто га у Гајдобри сматрају озбиљним појачањем. Сигурном и смиреном игром завршио је утакмицу са девет поена, три скока и двије украдене лопте.
Чврста одбрана Јовановића, енергичност Степановића, организаторска сигурност Стојичића и корисни минути Мартиновића заокружили су колективну партију екипе која је вечерас подсетила на свој најбољи идентитет — борбен, чврст, паметан и увек ослоњен на снажну подршку са трибина.
А трибине? Оне су вечерас живјеле са сваким нападом, сваким скоком и сваким поеном. Гајдобра је направила атмосферу која је и гостима и свима присутнима послала јасну поруку: Ово је наша кућа, и овдје се ништа не препушта случају.
Када се све сабере, резултат 85:66 није само побједа, већ и изјава — спортска, увјерљива и на моменте импресивна. Ако је Раднички прије три дана добио драматичну битку, Херцеговац је вечерас добио рат. И то онако како најбоље зна: снажном игром, тимским приступом и вођством које је у сваком тренутку знало шта жели.
Испред Херцеговца сада стоји нови изазов у Купу Кораћа, а вечерашња партија момака тренера Комненића била је најбољи доказ да екипа има и квалитет и карактер да иде корак даље. А са оваквим навијачима — све је могуће.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
