Данило Ковач, професор бањалучке Гимназије и виши асистент на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, проглашен је за једног од најбољих наставника на простору бивше Југославије. Ову престижну награду додјељује Асоцијација најбољих наставника бивше Југославије, основана 2018. године са циљем да окупи афирмисане и мотивисане наставнике, који својим радом, знањем и вјештинама настоје унаприједити образовни систем у својим локалним заједницама и државама.
Ова непрофитабилна и неполитичка Асоцијација проглашава најбоље наставнике према прецизно утврђеним критеријумима, који подразумијевају реализацију образовних пројеката, успјехе на школским такмичењима, писање дидактичких средстава, стручних и научних радова, као и допринос локалној или регионалној заједници.
Припремила: Тијана Тркља
Професор Ковач је својевремено био и најбољи студент на Одсјеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, гдје тренутно ради као виши асистент на предмету Методика наставе историје. Одбранио је два мастер рада. За први мастер рад добио је Нагаду за историјска истраживања Фондације ,,Слободан С. Беговић”, додијељене на Правном факултету Универзитета у Београду. Други мастер рад одбранио је на Институту за образовање, Универзитетског колеџа у Лондону. Тренутно је докторанд и стипендиста Универзитета ,,Ла Спијенца” у Риму, основаног давне 1303. године.
Овај свестрани Требињац у својој личности објединио је, не само лик професора који треба да служи као узор, већ је поставио и критеријуме учености и преданости свом позиву. Знање и љубав према знању, које је понио из требињске гимназије ,,Јован Дучић” и подгоричке Музичке школе ,,Васо Павић” надограђивао је у току студија учешћем на разним конференцијама и размјенама. Професор Ковач је имао прилику да се усавршава на престижним свјетским универзитетима попут Сорбоне, те Универзитета у Версају, Бечу и Трсту. Иако је обишао многе свјетске Универзитете, каже да су љубав према просвјети и жељи да буде професор пробудили његови требињски предавачи.
– Жељу да постанем наставник стекао сам још као требињски гимназијалац. У својим професорима попут Дивне Спајић, Слободана Правице, Радмиле Митрић, те многим другим, видио сам узоре. Упркос бројним изазовима и проблемима са којима се сусрећу наставници, никад се нисам покајао због одабраног позива.
За професора Ковача ово признање представља велико лично и професионално задовољство, те мотивацију да се и даље усавршава. За Асоцијацију најбољих наставника сазнао је од колегинице Татјане Јурић, која је прије неколико година такође проглашена за најбољу наставницу бивше Југославије.
– Лијепе ријечи су саме по себи највећа награда за једог наставника, нарочито када вам бивши ученик или родитељ приђе на улици и каже нешто похвално у вези са Вашим радом. За мене ово признање Асоцијације најбољих наставника бивше Југославије представља велику част, али и одговорност да је оправдам у свом даљем раду.
Преданост професора Ковача свом позиву нису увидјели само страни универзитети, разне академске комисије, већ и бањалучки гимназијалци. Генерацијама уназад, Данило Ковач је један од омиљених професора. Његови часови историје представљају једну малу енциклопедију у коју се сливају вјештине стечене у иностранству, иновативност, креативност, а прије свега љубав према овоме позиву.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
