• „1000 људи по 20 марака – до 130 м² каменог крова за стари храм из 1867. – назив је акције коју је почетком августа покренула Црквена општина Љубиње. Идеја је дошла спонтано, природно је било разговарати о томе, јер овај храм заслужује да се обнови“, каже парох љубињски Саша Којовић.

Црква Рођења Пресвете Богородице, као градитељска цјелина, проглашена је националним спомеником БиХ 2005. године.
Из текста натписа уклесаног у камен видљиво је да садашњи храм потиче из 1867. године и да је наредне – вијек и по откад под своје сводове окупља народ љубињског краја на богослужбено сабрање.
То није био једини разлог што је екипа Радио Требиња одлучила да посјети ову цркву, смјештену поред магистралног пута, у средишту некадашње некрополе стећака, поред спомен-гробнице цивилним жртвама фашистичког терора.
Дочекао нас је свештеник Саша Којовић који причу почиње казујући о великој љубави народа овог краја за свој храм, што је слогом и дарежљивошћу потврдио и у посљедњој акцији – да се старој љубињској цркви врати камени кров.
„Природна потреба је да не станемо докле смо стигли, него да наставимо са обновом храма, који заслужује да се реновира до краја. Обраћали смо се многим људима и установама да нам помогну, али није било великог разумијевања. Онда смо одлучили да се обратимо нашем љубињском народу и људима из околине“, прича Којовић.
Он каже да се идеја о називу акције родила у разговору са пријатељем.

„Питао нас је зашто не настављамо даље са радовима, а једини одговор је могао бити – да немамо новца јер сви будући кораци су за нас били крупни и у том моменту неизводљиви. А он нам је одговорио: ‘Зашто је проблем скупити новац за нови кров храма, то је само хиљаду људи по 20 марака?“
И тако се, прича свештеник Којовић, родила идеја – која је убрзо наишла на много већи одзив него што је било очекивано.
„Наш пријатељ и сарадник Митар Ђурица урадио је промотивни флајер са овим занимљивим називом. То смо почели дијелити народу и за кратко вријеме смо скупили и више новца него што је требало за први циљ, то јесте обнову крова. Остали циљеви су нам: израда иконостаса, уређење тротоара око цркве и почетак фрескописања саме цркве“, додаје Којовић.
Новац су даровали и Љубињци, појединци, предузећа из Херцеговине, али и много људи из иностранства.
„Много њих је послало новац а да и не знамо ко су ни како су сазнали за ову акцију. У самој овој причи је посебно интересантна та спонтана реакција и љубав свих људи, јер је било чак и донатора који нису ни Срби по националности нити припадају православној цркви, што ме веома радује.“
Литургије и вечерња служе се у цркви Рођења Пресвете Богородице преко зиме, док се у љетњем периоду одржавају у храму Рођења Господа Исуса Христа.
„На литургију дође око 50 или 60 људи редовно. То је отприлике два одсто народа из Љубиња. Потребно је одржати духовност и везу са Богом, кроз молитву и пост“, закључује свештеник Саша Којовић.
Трагови живота још из античких времена
Љубињски парох подсјећа да су 2013. и 2014. године на овом локалитету урађена археолошка истраживања у организацији Музеја Херцеговине Требиње и Републичког завода за заштиту културно-историјског насљеђа из Бања Луке.
„Тада је покренута акција ископавања унутрашњости цркве зато што је прије тога нађен један антички зид изван објекта. Жељели смо због тога да истражимо унутрашњост, а хтјели смо и да вратимо некадашњи под цркве, који је био 30 центиметара нижи од постојећег. И тада су археолози из музеја пронашли зидове из три раније цркве“, прича отац Саша.

Према његовим ријечима највјероватније је ријеч о црквама из шестог, дванаестог, те из 14. или 15. вијека.
„Пронађене су такође двије античке гробнице, које су вјероватно из четвртог вијека, зидане и на свод малтерисане са узглављем. Пронађено је још мноштво покретног археолошког насљеђа – од стилуса, писаљки из првог до четвртог вијека, до минђуше источног типа. Много тога заиста.“
Истраживање унутрашњости цркве било је могуће дарежљивошћу народа Љубиња, те захваљујући доброј вољи археолога Музеја Херцеговине у Требињу.
„Међутим, око храма су веће површине и потребна је много већа сума новца. Тако да се даља ископавања могу наставити тек када се укључе озбиљније институције и тек када се укључе већи донатори“, каже Којевић.
Сахрањивање на овој некрополи траје од римског периода у континуитету до данашњих дана, јер се на овом мјесту налази активно православно гробље. Укупно је истражено 30 гробова од којих су неки са гробним конструкцијама од камена, а други слободно укопани у гробне раке.
Свједочанство о богатој некрополи из периода средњег вијека пружа неколицина преосталих стећака у јужном дијелу гробља, а 2004. је преостали број стећака од укупно 41, колико је раније забиљежено, пренијет на локацију код нове православне цркве у центру Љубиња.
Према досадашњим археолошким истраживањима, Љубиње је важно средиште у ком се сахрањивало од римског периода до данашњег времена и у ком се зидају цркве, што указује и на постојање насеља из различитих периода.

Сунчица Пешић / Радио Требиње
(Фото: Фејсбук страница Обнова храма Пресвете Богородице у Љубињу)