У Новом Саду премијерно је постављена изложба “140 година Невесињске пушке”, ауторке Биљане Ристић која је на чудесан начин, на каменим плочама осликала портрете највиђенијих јунака тог великог устанка.
У Трибини младих Културног центра изложени су портрети 20 највиђенијих јунака “Невесињске пушке” – Пере Тунгуза, Стојана Ковачевића, Јована Гутића, Богдана Зимоњића, Петра Радовића и других, а међу насликаним херцеговачким јунацима нашао се и портрет грофице Жане Меркус, која је била добровољац из Холандије у редовима устаника.
– Борећи се против тада свемоћног Отоманског царства за слободу српског, али и других поробљених народа они су дали животе и имања, а морате признати, да је то у данашњем свијету и времену непојмљив идеал – рекла је Ристићева након свечаног отварања изложбе.
Ристићева, која је рођена Невесињка, каже да је насликаним портретима јунака на каменим плочама хтјела да се као мали, обичан човјек, одужи својим прадједовима и свом родном крају.
– Херцеговину осјећам у срцу. Потекла сам са тог камена и зато надасве желим да се моји насликани јунаци скрасе у Невесињу, у Завичајној збирци Музеја Невесињска пушка – рекла је она.
Ристићева је навела да су мотив да уради портрете у камену наметнула дјела јунака “Невесињске пушке”, чији је пуцањ уздрмао тадашњу Европу.
– Дати живот, спалити властито имање, како су то чинили моји јунаци, а све зарад слободе свог народа, нешто је заиста универзално и данас тешко појмљиво. При том су добро знали да сами не могу побиједити свемоћно Царство. А недостатак фотографија јунака био је само додатни мотив и иницијација да их овјековјечим у камену – каже ауторка изложбе.
Она је додала да је камен на ком је сликала јунаке устанка оригиналан херцеговачки и то са Морина, из краја харамбаше Пере Тунгуза једног од највећих јунака Невесињске пушке.
Ристићева је слике у камену радила три године.
Биљана Ристић живи и ради у Новом Саду, а осим сликањем бави се и дизајнирањем, илустрацијом, као и филмом.
Изложбу је отворила праунука харамбаше Тунгуза – Наташа Глигорић, која је истакла да је Ристићева својим сликама визуелизовала одлучност јунака “Невесињске пушке”.
– На њиховим блиједим лицима уоквиреним брадама и брковима, широким челима, као и у замишљеним погледима испод густих обрва очитава се славно доба Херцеговине – навела је Глигорићева.
О изложби су још говорили и директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић, књижевник Радован Ждрале, као и сама ауторка.
Ову изложбу Новосађани ће моћи да погледају до 19. јуна.
Изложба “140 година Невесињске пушке” 23. јуна биће постављена у Београду, у Галерији Радио-телевизије Србије, а послије Београда биће постављена у Невесињу, као и Требињу.
Устанак у Херцеговини под називом “Невесињска пушка” (1875. године) био је историјски догађај који је покренуо такозвано велико Источно питање.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
