• Група младих Херцеговаца окупила се на београдском Новом гробљу како би обиљежила годишњицу смрти Михајла Мића Љубибратића (1839–1889), истакнутог српског војводе и устаничког вође из Херцеговине.

Помен је служио јереј Војислав Дољанчевић, свештеник из Храма Светог Николе (фото: ФБ ХЕРЦЕГОВАЦ)

На парцели број 10, гдје се налази војводин гроб, служен је помен којем је присуствовало неколико појединаца. Иако догађај није био медијски најављен нити организован од стране завичајних удружења, окупила се омладина која је самоиницијативно жељела да ода пошту требињском витезу на дан његовог упокојења.

„На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко покољење“ – Његошев стих на вијенцу положеном на гробу војводе Миће Љубибратића на београдском Новом гробљу (фото: ФБ ХЕРЦЕГОВАЦ)

Михајло Мићо Љубибратић, рођен у Љубову код Требиња, остао је упамћен као један од најближих сарадника Луке Вукаловића. Током Невесињске пушке и устаничких борби 1875. године, залагао се за формирање херцеговачке народне скупштине и привремене владе, тежећи да покрету да шири демократски и цивилизацијски значај пред Европом.

Поред војних заслуга, Љубибратић заузима посебно мјесто у културној историји као аутор првог превода Курана на српски језик. Вођен идејом вјерске толеранције и потребом за заједничким дјеловањем против османске власти, превод је израдио како би православном становништву приближио свету књигу својих сународника муслиманске вјере.

Скроман, али достојанствен скуп на Новом гробљу потврдио је да лик и дјело војводе Љубибратића и даље изазивају поштовање међу млађим генерацијама Херцеговаца у Београду.

Војвода Мићо Љубибратић преминуо је 26. фебруара 1889. године у Београду, гдје је и сахрањен након службовања у државној администрацији тадашње Краљевине Србије.