НЕВЕСИЊСКИ РАЗГОВОРИ: Пронашли се Чевљани на бојном пољу 1875. године

  Погибија Турака у Бишини изазвала је читав преокрет у турској дипломацији. Ломила су се копља између Високе порте и мјесних власти у Херцеговини и Босни која средства треба употребити према раји. Сулејман бег Башагић, кајмекам невeсињски, Селим паш...

НЕВЕСИЊСКИ РАЗГОВОРИ: „Вилозоф херцеговачки“ Шобота Авдић

Када је Црна Гора објавила рат Турској 1876.год.,  књаз Никола је упутио прокламацију на Видовдан, у којој стоји, између осталог и ово: „Штедите гдје год можете и примајте са раширеним братским рукама, гдје год вам на сусрет изађу, нашу браћу мухамедовске вјере. Они су наша крв...

НЕВЕСИЊСКИ РАЗГОВОРИ: Довитљивост да се има насушни хљеб

Нико није тако прирастао за земљу као земљорадник. Исто тако, нико није више саможив као сељак. Кућа и подкућница њему су све. Ипак, наш Србин тежак у Херцеговини, није кроз стољећа имао своју сопствену кућу и подкућницу. Он је био чипчија, кмет – агама или беговима. Кака...

НЕВЕСИЊСКИ РАЗГОВОРИ: Харем Ђулек бегов

Харамбаша Драго, син је Обрена Ковачевића, који се због сиромаштва преселио из Грахова у невесињски кадилук. Бегови Љубовића дали су Обрену читлук у селу Биограду, у мјесту Понору. Ту се Драго родио и одрастао. Драгове рођаке Стјепана и Луку погубе Турци и то изазове револт к...

НЕВЕСИЊСКИ РАЗГОВОРИ: Побратимства у планини Бјеласници

  Невесињска пушка одјекнула је муњевито на сву горњу Херцеговину. Листом се српски сељак дигао на оружје да извојује себи слободу и да више не буде чипчија. Прегли се наоружани устаници па се бију са Турцима и домаћим муслиманима, а они који немају пушака својски ...

НЕВЕСИЊСКИ РАЗГОВОРИ: Погибија синова Богдана Гргура у селу Берушици

  По свом простору, гатачки кадилук у турско доба, био је један од највећих кадилука у Херцеговини. Он је тада обухватао Пиву, Голију, Бањане као и друга мјеста. Кроз своју тешку и мучну прошлост Гачани и Голијани могу се подичити и достојно поносити са својим великани...

НЕВЕСИЊСКИ РАЗГОВОРИ: Лука Брењо престаје бити чипчија

  У доба турско сви Срби сељаци у Херцеговини, као и стари хришћани, били су муслимански и турски кметови тј. чипчије. Готово ниједан сељак није имао своје сопствене земље, а ако је који имао, то је била бијела врана међу црнијема. Да Србин дође до своје земље, то је било в...

НЕВЕСИЊСКИ РАЗГОВОРИ: Окукин камен

*Вала Борачка, или Борач, пружа се коритасто у горњем току ријеке Неретве. Њен је простор од неколико сати пјешачког хода, почевши од Гредеља до Дин Дола. Ширина јој је врло уска, нарочито у ваздушној линији, а дужина достиже око дванаест сати пјешачких. Зиме су у самој...

ДАНИЛО ТУНГУЗ ПЕРОВИЋ: Мачем и пером чувао истину и слободу српског рода

Историчар Данило Тунгуз Перовић се родио 14.01.1889. год . у Старој Херцеговини, у Никшићу, од оца  Пера Тунгуза Расојевића, чувеног херцеговачког сердара, у чијим је рукама 05.јула 1875. год. испаљен први хитац у устанку Невесињска пушка. Перо је такође био и један о...

НЕВЕСИЊСКИ РАЗГОВОРИ: Војвода нека иде напријед, а сва господа позади њега

  Један од највећих горостаса у новијој херцеговачкој историји, то је војвода поп Богдан Зимоњић. То није војвода гатачки, но војвода херцеговачки. Он припада старој породици Кнежевића, па су се доцније прозвали Зимоњићи. Богдан је син попа Аћима, који га је научио псалтир и...