Редакцији Слободне Херцеговине обратили су се парохијани СПЦО Крушевице (Херцег Нови) са молбом да јавно објавимо писмо које је потписао 151 вјерник. Они у писму траже да се настави вишевјековна традиција одржавања Крушевичке завјетне вечере и на тај начин сачува народни обичај поштовања успомене на архимандрита Инокентија Дабовића. Писмо исте садржине упутили су и митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију. До данас нису добили никакав одговор. Писмо преносимо у цијелости.
Архимандрит Инокентије Дабовић
ПРЕПОДОБНОМИГУМАНУ САВИНСКОМ ГОСПOДИНУ МАКАРИЈУ
ПРОТЕСТ ПРОТИВ РУШЕЊА СТАРОГ ЗАВЈЕТА И КРУШЕВИЧКОГ НАРОДНОГ ОБИЧАЈА ПОШТОВАЊА УСПОМЕНЕ НА АРХИМАНДРИТА ИНОКЕНТИЈА ДАБОВИЋА
Поштовани господине Игумане,
1) У окриљу Великоуспенског савинског манастира, све нас Крушевичане (ко хоће и може, а ко неће нагона му нема), већ више од два вијека, окупља завјет и устаљени народни обичај, поштовања успомене на архимандрита савинског, Инокентија Дабовића, поријеклом из Бајкових Крушевица, чијом заслугом ми његови завичајци-Крушевичани, уживамо привилегију манастирског гостопримства и завјетне вечере уочи Госпођиндана.
Крушевичани су захвални и претходним игуманима, као и садашњем игуману Макарију, што се, уз њихов благослов, чувају успомене на заслужног, већ давно блаженопочившег оца Инокентија. Посебно стога, што се тако и на простору старе Бококоторске епископије, чува завјет према његовим завичајним Крушевицама, које су, иако не много удаљене од овог манастира, историјском судбином и канонима Српске православне цркве, и сада смјештене у другој епархији – Захумско-херцеговачкој.
У времену када је отац Инокентије био настојатељ манастира (и још дуго потом), његов стари завичај и овај манастир су били рaздвојени туђинском државном границом. Крушевице су биле „далеко у Турској Ерцеговини“, а Савина у Млетачкој Боки. И зато је ово свакако риједак, а можда и јединствен примјер, да парохијани из једне епархије уживају такву духовну привилегију у другој епархији, и то великом пригодом, да буду гости на вечери уочи манастирске славе. Тако је било све до ове 2024. године!
2) Са циљем благовремене припреме за Крушевичку завјетну вечеру 2024. године, предсједник МЗ Крушевице је 10. августа о.г. је посјетио Манастир и у разговору од игумана Макарија добио, нажалост, заиста неочекиван одговор, да ове године неће бити одржана Крушевичка завјетна вечера, у контексту тврдњи које се јављају међу манастирским братством и новским свештенством да нигдје није записано да је постојао такав завјет и обичај.
Поштовани господине Игумане,
Тврдње да није нигдје записaно да је постојао такав завјет и обичај су неосноване. Овом приликом навешћемо два текста и један документ која то демантују. Такође, поновићемо информацију о формирању Крушевичког одбора „Инокентије“.
I
Први текст: Према књизи Владика Николај Велимировић: Моје успомене из Боке,
Издавачи: Манастир Савина, Сфаирос, Црквена општина Кути (СIР Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 886.194). Напомена издавача: „Ову своју књигу владика Николај написао је и објавио 1904. године, одмах по завршетку свог учитељевања у Херцег Новом. Била је то прва његова објављена књига. Уредник је до изворног издања дошао … благодарећи љубазности и поверењу Народне библио-теке у Херцег Новом и њеног директора г. Веља Песторића“.
Владика Николај тада пише:
“Најзад забрујаше звона у манастиру. Време беше за вечерњу службу… Око доњих стубова стајаху са погнутим главама и изразом највећег страхопоштовања и побожности људи у богатом херцеговачком руху. То су Крушевљани, блиски суседи негдашњег манастира Тврдоша, који је лагумиран и разорен у млетачко-турској војни крајем 17-га века“ .
„Како су дични ови кршни Херцеговци! На лицу им се може прочитати израз тихе среће и блаженства…“ „Око њих стајаху Бокељи, свечани и поносни како их је већ и Бог створио. Са пуно умиљатости погледаху они кад и кад на своје госте из Херцеговине“.
Нема дилеме да су поменути Крушевљани (гости из Херцеговине), управо били преци данашњих Крушевичана, што потвђује чињеница да на простору између два манастира, Савине и Тврдоша, ни тада ни данас, нема таквог топонима осим Бајкових Крушевица. А парохија Крушевице, и тда и данас, припада Епархији Захумско-Херцеговачкој!
Такође, у тексту Николаја Велимировића који се односи на вечерњу службу (уочи манастирске славе), не помињу се неки други демоними/етникони осим Бокеља и Крушевљана (дични Херцеговци).
Дакле, Крушевљани у манастиру уживају гостопримство, они су гости ! Истина, овдје се изричито не помиње вечера. А како ће добар домаћин, уочи своје славе, угостити своје госте, ако не вечером! С друге стране, ни гости никада нијесу приступали манастирској слави без богатих дарова које су приносили манастиру.
II
Други текст: Недавно је објављена обимна књига рукописа пок. Николе Ћировића (умро прије 50 година), под насловом „Биљешке о прошлости Крушевица“ (ЦИП – Национална библиотека Ц.Горе, Цетиње; ИСБН 978-9940-8961-1-9).
Николина књига садржи, поред осталог, и неколико биографија истакнутих личности из Боке, међу којим и биографију Инокентија Дабовића.
Никола Ћировић, прије шест деценија (!), овако пише:
Након цитирања Младена Црногорчевића, Бошка Стрике, Тома Поповића и других, закључује: „Као што се из предњег садржаја види, Инокентије Дабовић био је родом из Крушевица, било му је име Никола. Са својим родним мјестом, увијек је одржавао тијесне везе. На његов позив за одбрану манастира, о чем се напријед говорило, Крушевичани су масовно пришли у помоћ. Кад се освјештавала Велика црква, Крушевичани су се такођер одазвали са богатим прилогом у овновима и воловима, који су се трошили за исхрану тога дана. Из пажње према свом родном мјесту и захвалности према таквој обилатој помоћи, Иникентије је оставио завјет манастиру: да се крушевичком народу уочи Госпођина дана увијек даје вечера, бесплатно. Овај његов завјет испуњаван је све до почетка Другог свјетског рата, са чим се поткрепљује предњи навод“. (Текст из рукописа Николе Ћировића: „Биљешке о прошлости Крушевица“, стр. 361-366).
Овај запис, што је очигледно, није никакво тумачење млађих крушевичких нараштаја, који су само обновили оно што су много старије генерације њихових предака поштовале. То је аутентично свједочење о томе да се Крушевичка завјетна вечера редовно одржавала до прије 80-так година, а да је потом из општепознатих политичко-идеолошких разлога наступила пауза у њеном потпунијем одржавању, све до обнављања и редовног одржавања овог завјетног обичаја у последњих двадесетак година.
Напомињемо, Н.Ћировић који је ово давно и нимало случајно записао, није био човјек близак цркви! Супротно, био је комуниста, члан штаба Орјенског партизанског батаљона; од окупатора осуђен на смрт, потом на доживотну робију, у фашистичким затворима на Мамули, Котору, Шибенику и Волтери-Италија до јан. 1944; потврђујући својом судбином, да револуције „једу своју дјецу“, и у социјализму за који се предано борио, робијао је неколико година као „информбировац“ на Голом отоку.
III
3) Документ која демантује тврдњу да завјетни обичај није постојао.
Прошле године, 2023, господине Игумане, са Вама смозаједнички усагласили и објавили, на огласним таблама и преко електронске поште и медија, следеће
„О Б А В Ј Е Ш Т Е Њ Е
Светоуспенијски Манастир САВИНА,
поводом манастирске славе
Успенија пресвете Богородице Госпођиндана, настављајући вишевјековну традицију и овај стари обичај гостопримства, у сарадњи са Крушевичанима, приређује
КРУШЕВИЧКУ ЗАВЈЕТНУ ВЕЧЕРУ
у спомен на Архимандрита Савинског
ИНОКЕНТИЈА ДАБОВИЋА.
Уз благослов Високопреподобног
игумана Макарија,
Завјетна вечера биће приређена
у недјељу, 27. августа 2023. у 21.30.
КРУШЕВИЧАНИ ДОБРО СТЕ ДОШЛИ“
Господине Игумане,
Са великом забринутошћу за будућу судбину старих завјета и народних обичаја, као културног и духовног наслеђа, па и оних које су годинама благосиљали савински игумани, увјерени да би и црква трбало да буде њихов заштитник а не рушитељ, питамо: шта се то догодило од прошлогодишњег Вашег благослова, које су то нове околности наступиле, па сте одлучили да, напрасно и без икакве најаве, прекинете „вишевјековну традицију и стари обичај гостопримства, да Манастир у сарадњи са Крушевичанима, приређује КРУШЕВИЧКУ ЗАВЈЕТНУ ВЕЧЕРУ“.
IV
Понављамо обавјештење, које смо и на манастирску е-адресу послали, да смо, имајући у виду неразумјевања неких чланова манастирског братства током припрема и одржавања завјетне вечере 2023, договорили и формирали Крушевички одбор „Инокентије“, ради прецизирања организације и одржавања Крушевичке вечере, као завичајног културног и духовног наслеђа. На основу тог договора, ове 2024. године, крушевичка братства Вавићи и Дабовићи (по азбучном реду), преузимају организацију Крушевичке вечере код Манастира.
V
Поштовани господине Игумане,
На основу свега наведеног, у циљу поштовања и заштите нашег завичајног културног и духовног наслеђа, дужни смо да саопштимо следеће:
прво, најоштрије се противимо неоснованом рушењу старог завјета и народног обичаја, поштовања успомене на архимандрита савинског Инокентија Дабовића одржавањем Крушевичке завјетне вечере;
друго, молимо Ваш благослов, да се и ове 2024. године, као и наредних година, одржи Крушевичка завјетна вечера, на начин и у облику као што је одржана и протекле 2023. године и претходних година, у порти Светоуспенског манастира Савина.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
