• Дубровник је у Краљевини Југославији био део Зетске бановине. Бановина је тада имала 30.284 квадратних километара и 924.986 становника. Већина становника била је православне вере 57,5%, највише у средишњем делу. Католика је било у приморју. Туризам је био у наглом развоју.

Главна туристичка средишта била су Дубровник, Бока Которска и Цетиње. (1)

Захваљујући благој средоземној клими, Дубровник је био цењен као зимско летовалиште. Пут и трамвај који води до новог пристаништа пролазила је поред раскошних вртова, као што је градски парк и Бониново. Променада је обухватило цело полуострво Лапад. У пристаништу је крајња станица босанске железнице. Дубровачка ривијера простирала се до Цавтата. Жупу су посећивали сликари због шаренила народне ношње. Хотел у Купарима преко целе сезоне врио је од масе купача.

Дубровник, Плоче, Пиле и Босанка  имали су 1931. 10.092 становника и 2.211 домова. Општина Дубровник имала је 16.018 душа и 2.268 домова. У верском погледу по попису из 1931. било је у граду 8.541 католика, 1.271 православних, Јевреја 100, муслимана 92, старокатолика 11, гркокатолика 12, протестаната 55 и атеиста 5. После окупације Босне и Херцеговине долазили су у Дубровник у већем броју Херцеговци.  Муслимани су имали своју џамију у Дубровнику. Дубровачки срез имао је 41.523 становника са 6.960 домова. После Дубровачке општине највећи број становника било је у Цавтату 1.906 становника са 1.623 дома и Стону 8.325 са 1.062 дома. Срез је имао један град, две вароши и 24 села и засеока. Дубровник је могао да се такмичи са средиштем зетске бановине. Херцеговци и Црногорци, чак из Подгорице настањивали су се у Дубровнику. (2)

Дубровник је био извозна лука за босанско и херцеговачко дрво, за лековито биље, вино, сирове коже, бакарне руде, живину и стоку. У Дубровнику је било 35 бродова дуге пловидбе са 96.923 тоне, 3 пароброда за велику обалну пловидбу са 8.349 тона и 142 брода за малу обалну пловидбу са 4.848 тона. На њима је било запослено око 1.435 људи. Најважније дионичарско друштво била је „А.Д. Дубровачка паробродарска пловидба” основана 1909. са главницом од 32.250.000 динара. Уз њу била је „Слободна пловидба Рад”. Позната купалишта била су Купари, Млини, Лопуд и Колочеп. Од околине Оребића па до Цавтата скоро у сваком селу на обали мора проводили су лета странци. У години 1935. на дубровачкој ривијери било је скоро једна четвртина укупних ноћивања страних туриста у Југославији. (3)

Савез сокола и Јадранска стража трудиле су се да што више њихових припадника а посебно деце из унутрашњости летује на Приморју. Сем опоравка њихов циљ био је да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више држава требало је да се упозна и зближи. Др. Миха Кабић истакао је да је значај градње соколских здравствених домова „уз плави Јадран, … у шумовитој Босни, у историјској Шумадији, … Тада  ће браћа и сестре са југа радо долазити на север а они са севера на југ, тада ћемо се међу собом боље упознавати а и упознати.” (4) У Дубровник је 30. маја 1931. стигло посебним возовима преко 600 излетника Јадранске страже из свих крајева Јужне Србије (Македоније). Излетници су предвођени Соколском и грађанском кумановском музиком (у живописној народној ношњи свога краја) у поворци дошли у град, поздрављени бурним пљескањем. Испред градске општине поздравио их је у име дубровачке Јадранске страже Душан Башић истакавши: „…доласком у древни славенски град обнављају оне везе , које су и у давној прошлости уско везивале стари слободни Дубровник са царским Скопљем.“ У почаст излетницима војна музика отсвирала је на Шеталишту Краља Александра бирани програм. Јадранска стража у Дубровнику овом приликом поклонила је певачком друштву „Вардар“ ловор вијенац са натписом „Јадранска стража у Дубровнику 30 V 1931. Српском Пјевачком Друштву „Вардар“ у Скопљу“. Излетници су продужили за Зеленику.(5)

У својим просторијама у Дубровнику Обласни одбор  Јадранскe стражe Дубровник уредио је друштвену библиотеку. Приликом одржавања Обласне скупштине у Корчули 1933. приређене су велике свечаности. Иза свечаности основана је у Корчули музика Јадранске страже. Фебруара 1934. одржана је ревија југославенских народних ношњи са игранком. Приликом Обласне скупштине у Котору јуна 1934. приређен је друштвени излет у Котор, Цетиње и Будву. Мјесни одбор Корчула приредио је са музиком излет у Трпањ, Лумбарду и у Ловиште, а учествовао је на прослави Јс у Битољу. Мјесни одбор Трпањ приредио је излете до Дрвеника, Дубе и Драче. Мјесни одбор Блато на Корчули приредило је излет у Приградицу, а Мјесни одбор Тиват у Цетиње. Обласни одбор Дубровник приредио је 31. 10. 1934. комеморацију краљу Александру уз учествовање свих друштава града Дубровника. Обласни одбор Дубровник радио је 1934. на национализацији имена са ненародним обликом. Приликом откривања споменика Његошу у Требињу, изасланство Обласног одбора Дубровник положило је венац. Нови огранци Јс основани су 1934. у Дунавима, Жупањем Селу, Куни, Лумбарди, Пољицима, Пупнату, Смоквици и Херцег Новом. Огранци Чилипи, Камено, Колочеп, Лопуд, Мрцине, Стон и Трстено нису били активни. Делатност одбора у Тивту протезала се на ратну морнарицу и арсеналске раднике. Обласни одбор Дубровник 1934. имао је 10 Мјесних одбора : Дубровник I, Дубровник II, Блато на Корчули, Дуба, Ђеновић, Корчула, Котор, Оребић, Тиват, Трпањ. Повјереништава 13 и то: Бабино Поље, Блато (Мљет), Говеђари, Дрвеник, Куна, Ловишће, Млини, Пољице, Рисан, Требиње, Цавтат, Жрново и Поморска војна академија. Бројно стање чланства било је 31.12.1933. 1.584, а 31.12.1934. било је 1.608. У Дубровнику подмладак Јс деловао је у Мушкој и Женској грађанској школи, Гимназији, Приватној фрањевачкој гимназији и Поморској трговачкој академији. Бројно стање подмлатка 1933. било је 1.364. (6)

Јадранска стража у Дубровнику одржала је 23. маја 1937. своју редовну годишњу обласну скупштину, којој су присуствовали чланови управе као и делегати мјесних одбора Котора, Тивта, Баошића, Дубровника 2 (Груж), Корчуле и Блата на Корчули, те Повјереништава Цавтата, Велелуке и Суђурђа. Закључено је да се отвори преноћиште за чланове и подмладак Јадранске страже који из унутрашњости у великом броју силазио на море. Закључено је да се омогући штампање књиге „Водић кроз Боку-Которску” од Петра Шеровића особитог познаваоца и писца историје Боке-Которске, у интересу туризма на Јадрану. (7)

Месни одбор Јадранске страже  у Баошићу у Боки Которској  одржао је годишњу скупштину. Председник Милан Стојковић отворио је скупштинску седницу и поздравио присутне  сетивши се  и погинулих стражара који су се жртвовали за наше море. Позвао је  присутне да будно мотре и чувају наше море и нашу обалу, јер чувајући испуњују своју дужност према својим пређима и новим поколењима. После њега говорио је М.Злоковић, учитељ, и члан управе, о бокељској морнарици у прошлости. Констатовано је да је  Јадранска стража у Баошићу знатно напредовала у свом раду. Председник Милан Стојковић је скренуо пажњу члановима да  Јадранска стража агилно ради и на јачању нашег поморског туризма, тако да њени чланови из унутрашњости проводе лето на обалама мора, уживајући у њеним лепотама. Месни одбор Јадранске страже у Баошићу са своје годишње скупштине  поздравио је све јадранске стражаре у земљи братским поздравом „Све за наше море”. (8)

Јадранска стража у Дубровнику прославила је 30. октобра 1938. своју славу „Јадрански дан”. У Официрском дому одржана је академија, коју је поздравном ријечи отворио председник Душан Башић, након чега је одржано предавање о ослобођењу јадранске обале и о важности мора за напредак и величину државе и народа. Академија се наставила пригодним декламацијама и двема концертним тачкама које је извршио Подмладак Јадранске Страже после чега је следила игранка. Прослави су присуствовали војне и цивилне власти, те национална и културна друштва и многобројно грађанство (9)

Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику одржао је 1939. „Јадранску вечер” са музичко-забавним делом и плесом у Официрском дому у Дубровнику. Дворана је била украшена у виду ратног брода. Концертни део вечери извели су музичари Ј. Шлаус, Гразио Маручи и Д. Тројановић, пољски композитор Л. М. Роговски, А. Сафанов и Т. Кош. После концерта одржана је ритмичка игра „Галија” под вођством наставнице М. Црнчевић. (10)

Туристички савез у Дубровнику, основан 1923, окупљао је 60 туристичких друштава од Оребића до Улциња. Међу њима је било 7 туристичких друштава из Боке Которске и јужног приморја, те 3 туристичка друштва са полуотока Пељешца. Скупштина дубровачког Туристичког савеза одржана је 18.октобра 1936. у Туристичком дому. У Народној скупштини Мирко Комненовић је 7. марта 1938. подвргао критици туристичку политику Југословенске државе, од Уједињења до 1938. У свом говору истакао је: „Центар туризма је Дубровник, који ипак не би много вриједио, да се не допуњује с Боком Которском … и  с њеним залеђем: Кривошијским Планинама, Ловћеном и Дурмитором“.  (11)

Ваздухопловно друштво Аеропут отворило је 1936. нову линију Београд-Сарајево-Дубровник. Аеропут је изградио сезонско летелиште код Груде. Пред рат уведена је директна линија Београд-Дубровник. Авиони су носили назив „Јадранска стрела”. (12)

Авион је летео сваког дана осим недеље. Полазио је из Дубровника у 17 и 40, у Београд је стизао у 18 и 55. Из Београда је полазио у 16 и 05, и стизао у Дубровник у 17 и 20.  (12)

На захтев бана Зетске бановине Аеропут је своју авионску линију Београд–Подгорица продужио до Бара. Аеродром је уређен на Соколанама близу центра Бара. Линија је била отворена на свечаности у Бару 5.8.1940, на којој су присуствовали бан Зетске бановине Крстић, представници цивилних и војних власти и око 2.000 грађана. За изградњу аеродрома арцибискуп барски др. Никола Добречић уступио  је део земљишта. (13)

У јесен 1935. Управа ЈДЖ. приступила је проучавању брзе везе Београда са Дубровником преко Сарајева помоћу моторних возова. У лето 1937. поручено је седам композиција таквих возила. Моторни возови имали су троја кола: два крајња кола моторна и једну приколицу у средини. Моторна кола имала су по 33 седишта II класе а приколица 23 седишта I класе и један одељак за бифе. Колски део изградила је Прва југословенска фабрика вагона у Славонском Броду а механички део је испоручила фабрика Ганц из Будимпеште. У лето 1938. пуштен је у саобраћај први моторни воз на прузи уског колосека (колосек 0,760 м) Београд-Бока Которска. Због  брзине од 60 км/ч био је познат у јавности као Луди Сарајлија. Док је парни воз релацију Београд-Сарајево-Дубровник прелазио за 24 часа, моторни воз прелазио је за 16 часова и 30 минута. (14)

Побољшању саобраћаја и брзом привредном промету у Југославији допринело је увођење моторних возова Београд-Дубровник, Београд-Загреб и Београд-Будимпешта. Држава је радила на уређењу пристаништа у Гружу, градила је нову луку Плоче код ушћа Неретве, увећавала пристаниште у Зеленици (Херцег Нови). Планиран је пут од аустријске границе, преко Марибора, Љубљане и Сушака до јадранске обале, и настављао се дуж Приморја, преко Шибеника, Сплита, Дубровника и Котора, до албанске границе, односно до Скадра, Тиране и Валоне. (15)

Туристички савез у Дубровнику расписао је 1938. конкурс за књижевне и уметничке радове: 1) најбољи чланак о Дубровнику и Боки Которској; 2) фотографски снимци Дубровника или Боке Которске; 3) Рељефне  пропагандне и оријентационе карте  Дубровника и Боке Которске; 4) Научни радови о Дубровнику. Туристички савез у Дубровнику  1939. расписао је конкурс за најбољу фотографију са Дубровачке ривијере, Боке Которске и Јужног Приморја У жирију за доделу награде били су др. Вицко Свилокос, Мато Јакшић и Живко Векарић (16).

На Приморје су у великом броју долазили туристи из унутрашњости. Лист „Дубровник” пренео је из листа „Време” крај чланка др. Обрада Симића о Цавтату : „…стигосмо најзад у лијепи, тихи и идеални Цавтат, у то прекрасно мјесто на нашем бисер Јадрану, гдје се сваки Београђанин и Србин одмах осјети као код своје куће, а поготову ја, који сам му са највећим задовољством вјеран већ 15 година … .” (17)

У листу „Дубровник” истакнута је рекордна посета Србијанаца 1939. : „Сва мјеста дубровачке околине, као и сам град, испуњени су великим бројем наших људи из Београда и Србије, који су дошли на своје Приморје да проведу љето. Сви хотели и ресторани углавном су испуњени туристима из источних крајева Југославије, а пред „Империјалом”, највећим и најелитнијим хотелом Дубровника, сваке вечери младост заигра и наша народна кола. Да нема ових домаћих туриста, осјетила би се велика празнина, јер страних гости има врло мало, а оних из Савске бановине и осталих западних крајева Југославије скоро никако.” Лист је потом констатовао : „И у овоме се види како Дубровник у свим гранама привреде, па и у унутрашњем туризму стоји у природној вези искључиво са источним, а не западним дјеловима наше државе.”(18)

Ту чињеницу потврдио је нотар Иво Станош у клерикално-мачековској „Народној Свијести” истакавши „у Цавтату имали гости преко очекивања и то понајвише оних изван Хрватске”.(19)

У времену када је Дубровник био део  Зетске бановине дошло је до наглог развоја туризма. Друштва Соколи и Јадранска стража залагали су се да што више њихових припадника летује на мору. Рачунали су да ће они привући и остале на море.  Ваздухопловно друштво Аеропут отворило је нову линију за Дубровник. Управа ЈДЖ увела је моторни воз на прузи Београд-Бока Которска. У понуди за туристе Дубровник је био центар који је био повезан са Боком Которском и њеним залеђем. Сви ти напори довели су до тога да су на Приморје од друге половине тридесетих година 20 века у великом броју долазили туристи из унутрашњости. У свим гранама привреде Дубровник је био повезан са својим залеђем источним деловима краљевине Југославије. Тај развој био је прекинут споразумом Цветковић-Мачек 1939. Дубровник је био одвојен од Зетске бановине и припојен  Бановини Хрватској.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 Напомене  :

1. „Зетска бановина”, „ Свезнање”, Народно Дело, Загреб, 1937, стр. 794;

2. Луцијан Марчић, „Становништво, насеља и култура”, „Дубровник и околина”, Београд, 1937, стр. 40, 41, 44,;

3. Луцијан Марчић, „Дубровник и околина”, Београд, 1937, стр.  59, 61, 62;

4. Др. Миха Камбић, „Озледни фонд ЈСС.”, „Југословенски соколски календар”, Љубљана 1930, стр. 86;

5. „Излет Јадранске страже из Јужне Србије“, Сплит, октобар 1931, бр.10, стр.279;

6. „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 11-12;

7. „Јадранска стража у Дубровнику“, „Дубровник”, Дубровник, 29 мај 1937,бр. 17, стр.5;

8. „Баошић”, „Јадранска Стража”, Сплит, мај 1938, бр.5, стр. 209;

9. „Јадранска стража у Дубровнику“, „Дубровник”, Дубровник, 5 новембра 1938, бр. 44, стр. 4;

10. „Јадранска вечер”, „Јадранска стража”, Сплит, април 1939, бр. 4, стр. 164;

11. Анте Н. Словинић, „Котор у нашем туризму“, „Јадранска стража”, мај 1938, бр.5, стр. 179; „Јадранска стража“, Сплит, мај 1940, бр.5, стр.220;

12. Чедомир Јанковић, Јово Симишић, „Више од летења”, Београд 2007, стр. 37; „Авионски саобраћај Београд–Дубровник“, „Дубровник“, Дубровник, 22 јула 1939, бр. 29, стр. 4;

13. Растодер Шербо, Јасмина, „Др. Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски“, Будва 1991, стр. 94;

14. Инг. Душан Д. Лончаревић, „Наше железнице“, Београд, 1939, стр. 124, 126;

15. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 64, 68, 70;

16. „Књижевни и уметнички конкурс за туристичку пропаганду“,„Правда“, Београд, 3.април 1938, стр.14;

17. „Цавтат као туристичко мјесто.”, „Дубровник”, бр. 27, 9 јула 1938, стр. 4;

18. „Рекордна посјета србијанаца”, „Дубровник”, Дубровник, 19 августа 1939, бр. 33, стр. 3;

19. Нотар Иво Станош, „Садашњица Цавтата”, „Narodna svijest”, Дубровник, 18 Рујна 1940, бр. 38, стр. 3;