Поштовани читаоци, није време за поделе него за пуну саборност целог стада србскога које још покушава да живи Христом и у Христу. Саборник се труди да у овим данима распећа Српске Православне Цркве у Црној Гори пружи подршку онима који данас бране образ Српске Спарте од помахниталих нових потурица, милогораца или црвеногораца, како Вам драго, то свакако нису они Црногорци из витешке његошевске Црне Горе. На жалост, да поновим речи које скоро написах, распеће Срба и СПЦ у Црној Гори прати заглушујућа тишина званичне Србије. Међутим, док пружамо подршку и србским посланицима и клирицима СПЦ у Црној Гори, не можемо не приметити и неке ствари које уносе зебњу око срца православних верника. Ту пре свега мислимо на све чешће изостављање назива СПЦ у Црној Гори уместо кога се све чешће користи термин „Православна Црква у Црној Гори“. Ту зебњу подгрејава и инсистирање на новом Уставу СПЦ пре свега из Митрополије Црногорско-Приморске, који је по мери западног фактора, ту спада и инстистирање да СПЦ учествује на „Критском сабору“ који је организовао расколник Вартоломеј уз помоћ ЦИЕ, а као уље на ватру стиже и подршка тог најамника ЦИЕ Вартоломеја одговорног за страшни раскол у Православљу као и римског непомјаника. Зар тај исти Вартоломеј није колико јуче давао подршку Московској Патријаршији у Украјини и расколнике називао расколницима, а данас по налогу ЦИЕ те расколнике признаје и додељује им томос. Само наивни могу мислити да ће другачије поступити у случају Мираша, кад дође време и ЦИА да сигнал. Дакле, не једном сам био одушевљен пожртвованошћу Митрополита у одбрани нашег Јерусалима, србског Космета, али се не једном и ледена језа обавијала око мога срца, као у горе поменутим ситуацијама. Ово пишем не да би се правиле деобе међу Србима, него као опомену нашој распетој браћи у Црној Гори, клирицима СПЦ у Црној Гори, да не забораве народну мудрост – ко са ђаволом тикве сади, о главу му се обијају. Преносимо текст познатог новинара Миша Вујовића који на један разуман начин између осталог упозорава и на ту опасност… Ранко Гојковић, уредник портала Саборник
Митрополит Амфилохије у Шибенику (Фото: Трифко Ћоровић)
Није први пут да Црвеногорци насрћу на своје светиње, на Бога, на темеље свога идентитета на постамент српског Пијамонта.
Одрођени, са прецима завађени, та клика препуних новчаника, на челу са Брозовим Нероном, последњим изданком стаљинизма у Европи, спремна је да на ломачи сопствене похлепе, запали Црну Гору или изазове братоубилачки рат.
Не сећам се да су се у историји парламентаризма хапсили посланици да би владајућа већина, у глуво доба ноћи, нешто надгласала. Но то је само кап бахатости. Посејана мржња, јавни морал и колективно стање духа народа су поражавајући. То је тековина државе са највише зависника од алкохола, коцке и наркотика по броју становника.
На повратку у Црну Гору, по устоличењу у трон цетињских митрополита храбро сте иступили са моралном дијагнозом: “Кад су стид убили Црну Гору су убили”! Све је речено. Ни мање ни више. Кратко и јасно. Болно и трауматично. Убиством стида страда све: образ, част, достојанство…
Уместо узвишених етичких стремљења и идеала, трбух постаје мерило, параметар, олтар…
Но да не одуговлачим са обдукцијом покојника јер се тај морални смрад претвара у оправдани гнев код многих, док се код других оставља недоумицу и простор за манипулацију. И сами знате да круже разне гласине из самог епицентра цркве о вашем договору са “мудрим владаром” како сте недавно, иронично, ословили Ђукановића.
Уважавајући Вас као оца и дугогодишњег пријатеља, морам да приметим да сте својим двостраним аршинима отворили доста простора за манипулацију. Клели сте руководство Србије за издају Космета а руководство Црне Горе је прошло са укором разредног старешине. Почившем председнику Црне Горе сам давно приговорио да је на тацну испоручио мафији Црну Гору. Вашу улогу нећу мерити али је Ваша подршка црногорском Туђману била за многе збуњујућа. У чему је разлика између Мила Ђукановића и Мила Будака. У томе што је Павелићев министар једну трећину Срба побио, једну трећину покатоличио, једну протерао. Туђман га је погромом 1995 године надмашио. Ђукановићева стратегија није трећина већ већина. Да би добио већински народ циљ му је да Србе претвори у Црногорце а остатак ће сам по себи исцурети као у Македонији.
Од свих тадашњих актера на трону сте данас остали Ви и Он. Једна раја а два господара. Мафија само када је у безизлазу, пристаје да дели са неким територију. Или потчини конкурента или га неутралише.
У то време је он, као млади мафијаш, Вама љубио руку, макар симболично. Данас се однос снага променио у његову корист. Овде није више у питању борба за храмове и имовину. Овде се сада руши последње уточиште Срба у Црној Гори.
Ви данас имате три пута: два у пораз и један у победи. Први је повлачење у мировину и молитву. Други прихватање руке шефа фамилије, трећа отпор тиранији. Овом последњом солуцијом сте се оправдали пред Богом, историјом и људима.
Знам да сам недостојан да Вас саветујем али сам и у најтежим тренуцима био са Вама и на Вашој страни, а сведок сам Ваше жртве за страдалнике на Космету, те Вас синовски молим да попут Ваших славних претходника позовете народ, не на мач и оружје, већ на тихи отпор, ненасилни и молитвени.
Повлачење је слабост која их је осоколила.и немојте да Вас плаше они којима је свеједно под којом ће заставом служити, на коју се страну окретати и кога ће помињати.
Ваш избор значи нестанак или Васкрсење изворне Црне Горе. Знам да је данас теже него за време Омер пашиних година. Тада смо имали мало и јединствено стадо, данас подељену масу, тада су нас нападали у име Алаха данас у име стомака. Тада смо били спремни да мремо данас нас мрзи да живимо. Једино што се није променило је острашћени башибозлук који и данас са највећом страшћу насрће на светиње.
“Рекох и душу спасих”, како је говорио блажено почивши патријарх Павле!
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
