МИШО ЧИЧКОВИЋ – модна икона Требиња
-
У интервјуу за Редпортал.рс Мишо Чичковић, познат као требињски Don Michel, открива ко је он, где набавља гардеробу, ко је најбоље обучен на домаћој сцени, зашто треба да посетите Требиње, али и многе друге ствари
- За оне који нису из Требиња: ко је Мишо Чиковић?
Највећи требињски галеб дубровачког приморја. Преко 35 девојака за сезону (преко 80% Западна Европа и Америка). Девојка ми је 1976. године поклонила потпуно нову заставу 101, кад је фићо био појам. 🤷♂️ Нека и вама ваше девојке купе жваку, и добро је. Отац ми је завршио правни факултет 1953. године. Деда ми је живео и радио у Јужној Америци и имао свој приватни авион. 😎
- Како се јавила Ваша љубав према моди?
Од малих ногу сам имао афинитет према моди. Са родитељима сам био у Италији 1965. године и тада сам добио прве левис фармерке. Од тог тренутка желео сам да увек имам најбољу гардеробу, а и имао сам услове за то, јер сам радио у Дубровнику од своје 15. године, у туризму. Мода ме је увек привлачила, и то носим у души.
- Која је најбоља дефиниција моде?
Мода је облик живота, иде са временом у којем живите и мења се константно. Мода је део мене. Многи кажу за мене да доносим моду у овај град. Никола Тесла је био човек изван свог времена у науци. Иако нико не може да се пореди са Теслом, али шта је он био у науци, ја сам то у модним трендовима у овом граду, а можда и шире. 😎
- Када сте и како добили надимак Don Michel?
Пошто сам од младости био згодан и велики заводник, упоредили су ме са Дон Жуаном. Уместо Жуан додали су ми епитет Мицхел. Из године у годину, како су видели да не одустајем од моде и да сам са годинама све бољи као вино, са правом сам заслужио надимак дон (господин).
- Шта су први модни трендови на овим просторима које сте Ви почели да фурате?
Из почетка Левис, касније Раy Бан наочаре, мириси Пацо Рабанне, Арамис, Yатаган. Било је и Версаце… А данас само Пхилипп Плеин. Између осталог, Раy Бан наочаре (фото-сензибилне ) сам добио 1974. године од стјуардесе која их је донела из Њујорка. То је био бум на Балкану у то време. Носио сам их пре многих филмских звезда. Када се појавила Лацосте, у то време сам имао 10-15 мајица у свом ормару. Градом је кружила прича међу женским полом да Дон Мицхелу цури крв из ормара. Побили се крокодили јер их није нахранио.
- Ко Вам је омиљени домаћи, а ко страни дизајнер?
Од домаћих немам никог омиљеног, а од страних најбољи су Gianni Versace и Philipp Plein.
- Како набављате гардеробу и како изгледа Ваш ормар?
Углавном набављам гардеробу из Италије. Пет ормара је препуно гардеробе. Мораћу да ослободим још једну собу за нову колекцију. 😏
- Који модни детаљ увек треба да понесе мушкарац, а који жена? 🧐
Мушко треба да је право мушко, а девојке окупане, обучене, и увек спремне.
- Ко су вам најбоље обучене домаће јавне личности?
Жељко Митровић зато што носи најбољег дизајнера данашњице Philippa Pleina. Зна шта је права ствар.
- Да ли човек носи одело или одело носи човека?
Одело не чини човека већ је битно шта човек носи у души. Одело је само парче тканине. И са најелегантнијим и најјефтинијим оделом човек је исти.
- Коси ли се хедонистички начин живота са духовношћу?
Наравно да се коси, али у данашње време то је начин живота. Некада су идеали били љубав и жртва за ближњег, а данас се гледају само своји интереси и како да се задовоље своји ужици.
- Прати ли се мода у Требињу иначе, како коментаришете стајлинг својих суграђана?
У Требињу се даме доста добро облаче. Девојке су међу најзгоднијим у региону и прате моду. Многи покушавају да ме копирају, али један је Дон Мицхел.
- Која Вам је омиљена друштвена мрежа и зашто?
Ниједна ми није драга, али то је данас неопходност и начин живота. На друштверним мрежама су само срећни моменти и ексклузивне фотографије. Човек би помислио: Види како му је лепо и ужива у животу. Међутим, друштвене мреже су једна велика лаж. Нико неће поделити слику кад је тужан или плаче, већ само срећне моменте да би се похвалио и да други виде његову срећу и да му „завиде“. На дебели наговор неких пријатеља направио сам Инстаграм. И ове слике су успомена мојој деци када ме не буде. Тако да ако морам да бирам омиљену друштвену мрежу, то је Инстаграм.
- Шта нам је виртуелни свет донео, а шта однео?
Иако је виртуелни свет омогућио лакшу комуникацију и додир са свим крајевима света, то је ништа наспрам онога што нам је однео. Однео нам је све и упропастио душу. Док су некада деца била напољу и играла се са својим вршњацима, данас проводе време уз компјутер, игрице и Јутјубове. Некада децу ниси могао да натераш да дођу кући, а данас не можеш да их истераш из куће. Како би један мој пријатељ рекао: „Бог на небу, долар на земљи.“
- Зашто свако бар једном треба да посети Требиње?
Ово је град Светог Василија Острошког, Јована Дучића, Дејана Бодироге, Небојше Глоговца. Да нисам из Требиња, мене би сигурно занимало да видим какав је то град одакле потичу овакви бисери. Био сам по многим светским метрополама. Од Париза, Милана, Лондона… Увек сам се враћао у Требиње… Тих 80-их година имао сам човека који ради за туристичку агенцију и он ми је нудио цартер летове за било коју светску дестинацију 10-ак дана и плаћен хотел. Али мене то ништа није занимало, јер су Требиње и Дубровник бисери света. Требиње је један од најсунчанијих градова на Балкану, са одличном климом. Много културних и историјских споменика. Здрава и органска храна. Недавно је једна немачка телевизија ставила Требиње на 2. место на свету за живот за пензионере. Топло вам препоручујем да свратите бар једном у Требиње и видите све лепоте овог града. Ова лепота се не може описати речима.