• На порталу Савеза Срба из региона објављен је, 5. априла ове године, прилог под насловом „Да се не заборави: Били смо у Спомен-подручју Јасeновац“, који потписује Бошко Шкобић – Чика Бошко (из брошуре Гојка Јокића, извор: портал Искра, а преузето с портала Јадовно).

У прилогу најприје пише како је Хор дјевојчица „Роса“ из Пуцарева (Нови Травник), након посјета омладинским радним бригадама на Козари, 1987. године, посјетио и Спомен-подручје Јасеновац.

Прилог затим доноси низ података о овом најстрашнијем логору на тлу Европе у Другом свјетском рату, логору Независне Државе Хрватске. Подаци се илуструју изводима из свједочења преживјелих логораша, изводима из књига, наведена су бројна имена усташких крвника, кољача…

На једном мјесту у прилогу стоји и реченица: „И двије поеме посвеће јасеновачким жртвама – Ђорђе Радишић: ‘Очи траве’ (извођена као рецитал у Јасеновцу на великој свечаности поводом 30-годишњице побједе над фашизмом, април 1976. г.) и Милош Кордић: ‘Слобода је наук предубоки’“.

Као још увијек донекле живо биће које је било присутно на том сјећајућем народном збору, жеља ми је да само малко појасним чињенице наведене у претходној реченици.

Наиме, меморијални збор, о коме је у тој реченици ријеч, одржан је у априлу 1975. године, поводом 30. годишњице пробоја из логора у Јасеновцу. Тада је изведена поема „Очи трава“ Ђорђа Радишића, коју је као пјесничку збирку објавило Спомен-подручје Јасеновац.

Споменуте, 1976. године, на збору поводом пробоја из логора изведена је поема „Слобода је наук предубоки“ моје маленкости. Такође објављена као књижица у издању Спомен-подручја.

Ово пишем искључиво због тога како би остало што тачније забиљежено оно што је било. А тога се веома добро сјећам. Јер сам годинама пријатељевао са Ђорђем Радишићем, са Ђорђем Ђурићем, који као дјечак био у логору Стара Градишка и на сјеверу Европе, а такође се спомиње у прилогу Бошка, а упознао сам и познавао и неке од преживјелих логораша, као и многе од њихових најмилијих.

И много пута обилазио Спомен-подручје Јасеновац и Градину.

И једном сам, као и дјевојчице Хора „Роса“, обишао и Омладинску радну бригаду „Норберт Вебер“ Жељезаре Сисак, која је тада учествовала на изградњи Спомен-подручја на Козари.