Милош Црњански – НИКОЛИ ПРВОМ

Сети се, престо је румен, ко крв.

Сети се, прободен бог умире у крви.
Сети се, куд мој народ са песмом поврви,
Ту се не клечи, не клања и не пузи
Но се суди краљу и слузи,
на крви, на крви.
На Ловћен горки да изнесемо престо,
засадимо ти врте пуне ружа?
И поклонимо се у прашину често,
на рукољуб шака да ти се пружа?
Војска да кличе седоме господару
а народ зида по пепелу и гару
накинђурен двор и високи зид?
На Ловћену је срамота и стид.
На твом лицу лукави братски сјај.
Не треба нам твој поздрав и уздисај.
Зар рука да диже против речи свете,
што жељаше свилу, злато, аморете?
Ено ти гробови, вртови у Бечу,
ено ти талијански накити што звечу.
За народ, камен, сиротињу и глад,
ниси доста тврд ни поштен, веран, млад.
Обуци свилу и покупи синове,
ордене туђинске и крпе шарене.
Чекају те јадне, пусте горе ове,
гладни старци и обешчашћене жене
и обала што ти породицу зове.
Да нам засвирају отмени клавири,
твој осмех што лепо са свима помири
нека учи дичној смрти перјанике.
Нек сину ко Монтекарла огледала,
забрујаше звона са наших обала
а народ ће вући кола наше дике.
Заори се урлик са Бардањола
сиротиње бедне и клисура пустих,
заплакаше свака породица гола
силна слава са помодрелих усти.
Теби, јер теби је сам бог дао власт
јер никад ниси заборавио
те стене поносне, суре, орловите.
Мучениче, свече наш неклониче.
На пепелу крвавом Црне Горе
није доста горка сласт нове зоре
но ти што си очувао част.
Мислиш да су стене дедовина твоја.
Ловћен да даје стене за пазар.
Ти…
море сети се, да знамо
у Гори Црној пашу да дочекамо
па кад је проклетство наше крв
и никад није још помого бог,
ни плач, ни част, ни јунаштво, ни вера,
помаже вечна нада рода мог
и против брата и против звера.
Нада у мајку, освету и крв.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар