Легенда из наслова позната је старијим Требињцима, као што је жив и спомен на занесењаке који су опсједнути казивањем старијих, наводно, кушали своју срећу копањем око остатака бедема на херцеговом граду Мичевцу.
Узлети народне уобразиље нису били без повода – историја памти, а археолошки налази потврђују да је средњевјековни Мичевац био имућан и привредно жив град.
Уз камену ђулад, гвоздене стријеле, сјечива, букагије и други уобичајни реквизитаријум средњовјековља – ископавања из 80-их година прошлог вијека на простору у и око бедема открила су у археолошком материјалу несразмјерно велики удио тада скупоцјених и предмета луксузне намјене.
Много сребрног новца, уломака увозне керамике, стакла, цијеле гомиле шкољки – за археологе је значило само једно: становници средњевјековног Мичевца знали су за луксуз и живот на високој нози.
Легенду заокружује и један историјски запис, драматично неочекиван да звучи готово митски – у подграђу Мичевца, насељу названом Варошиште, живјело је чак 6.000 људи. Градски дио Требиња ће тек у 20. вијеку достићи овај број становника.
Према легенди, коју историја не потврђује – град је подигао неки војвода Мичета. Иако се претпоставља да је саграђен још у 11. вијеку, сачувани извори о Мичевцу потичу тек из 15. вијека – из времена владавине обласног господара Стефана Вукчића Косаче. У његовом је посједу град био од 1438. године, одакле и његово друго име – Херцегов град. Историја претпоставља да су Мичевцем претходно господарили Павловићи.
Одакле онда тврдње да се Мичевац богатством издвајао од других градова средњевјековне властеле на убогом херцеговачком кршу?
Из утврђења смјештеног на узвишеној заравни десне обале Требишњице могла се контролисати цијела околина, укључујући и важан трговачки пут од Дубровника према залеђу, што је код херцеговачког обласног господара и пресудило да баш на Мичевцу утемељи – своју царинарницу.
До 1456. године у Мичевцу се спомиње херцегов цариник, а помиње се и заповједник града – неки Радосав Дуп, conte de Michevac.
Зна се и да су се Дубровчани без успјеха бунили против херцегових цариника, очито незадовољни опорезивањем које су трпјели њихови трговачки каравани.
Слава и успон Мичевца нису били дуга вијека. Доласком Турака тврђава је освојена и разрушена, изгубила је свој стратешки значај и функцију, а живот у граду и подграђу никада се послије није обновио.
Од Мичевца су преживјели само остаци бедема конзервирани 80-их година прошлог вијека. Остали су и дијелови оружја и ратничке спреме, новчићи, крхотине употребних и украсних предмета, као свједочанства живота једног времена, који се данас чувају у археолошкој збирци Музеја Херцеговине.
Остала је и легенда о скривеном благу херцега Стефана, које као ни друга скривена блага овога свијета, измаштана у човјековој чежњи за срећом – никад неће бити нађено…
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
