• Дубровачка милијунашка афера из 1921. године представља један од најзначајнијих политичких и финансијских скандала у послератном Дубровнику. Књига Луке маркиза Боне, потпредсједника Народног вијећа у Дубровнику, открива како је афера погодила дубровачке Србе католике, разоткрила злоупотребу огромних новчаних средстава и убрзала пад старе градске елите. Скандал је промијенио расподјелу политичког утицаја у граду, с центра на масовне народне зборове, и означио почетак нове ере у дубровачкој политици.

Истражујемо узроке губитка утицаја дубровачких Срба католика између два свјетска рата. У томе нам може помоћи и књига „Дубровачка милијунашка афера“, коју је написао Луко маркиз Бона, потпредсједник Народног вијећа у Дубровнику 1918. године. Књига је објављена у октобру 1921. године под насловом „Срби католици у Народном вијећу“, а штампала ју је „Српска дубровачка штампарија“.

Књига почиње ријечима:
„Јавности је познато како се је у мају 1919. нагло преко штампе развио рђави глас, да су Дубровчани лупежи, јер да су покрали милијоне златног и сребреног новца. Први аларм дигла је спљетска штампа. И ко је у то вријеме у Спљету споменуо Дубровник и Дубровчане, чуо би само кратки одговор: ‘ladri Ragusei’ (итал. ‘лопови дубровачки’ – прим. ИСП)…

Дубровачки Срби, и то они „гадни“ Срби-католици, у очима Спљета увијек су били радикали. Зар вам то не изгледа карактеристично, да у овом скандалозном процесу ударају жиг срамоте најпростијег лупежа, не на Народно вијеће, не на Хрвате, не на Србе, већ само на Србе-католике из Народног Вијећа и само њих бацају у тамницу, а свакога другог штеде?

Друга ствар о којој треба водити рачуна јесте да је, баш неко вријеме пред сам процес, кроз штампу било јављено како наш данашњи Краљ, а онда Њ. Вис. Регент, има доћи у Дубровник, којег мисли да изабере за своју другу резиденцију, а одсео би у Кнежеву Двору. Право да речемо, имало се зато и завидити Дубровнику, али ако му се (тј. граду Дубровнику – прим. ИСП) оцрни образ, можда тако неће да буде…

Још једна ствар коју треба истаћи: кад су почела хапшења Срба-католика из Нар. Вијећа, кроз Дубровник зујао је непрестано глас: ‘нека, ето, то им је дала њихова Србија и Краљ Петар!’ …“

Да подсјетимо, „Дубровачка милијунашка афера“ (1921) представљала је значајан политички и финансијски скандал који је имао велики утицај на односе у Дубровнику након Првог свјетског рата. Афера је добила име по овој књижици.

Илустрација: Луко маркиз Бона на фотографији из августа 1938. године (извор: www.geni.com/people/Luko-de-Bona/6000000015302665608)

У вријеме слома Аустроугарске, око 150.000 војника из Албаније, добро наоружаних, али гладних и исцрпљених, повлачило се преко околине Дубровника. Оптужбе су се односиле на присвајање или злоупотребу огромних новчаних средстава – милиона златника и сребрњака намјењених војсци у повлачењу.

Власт у граду у то вријеме држало је Народно вијеће, чији је предсједник био Перо Чингрија, а потпредсједник Луко маркиз Бона. Сукоб који је након рата кулминирао „милијунашком афером“ представљао је наставак ранијих политичких и националних подјела између ових струја у дубровачкој политици.

Иако сам Луко Бона није био оптужен за финансијске малверзације, постао је „кривац“ управо због разоткривања афере. Пошто је Перо Чингрија био стар и болестан, Бона га је често замјењивао, што му је омогућило директан увид у догађаје. Када су аустроугарски официри покушали да изнесу војну благајну из Дубровника, Луко маркиз Бона је наредио стражи Народног вијећа да аутомобиле с новцем врати у град, а новац истовари пред комисијом како би се утврдио тачан износ.

Мелко П. Чингрија (1873-1949), политички лидер Срба католика у Дубровнику.

Главна мета Бониних оптужби био је Мелко Чингрија, син Пера Чингрије, који је преузео контролу над 13 милиона круна. Ситуацију је закомпликовало то што су Луко Бона и Мелко Чингрија припадали двије најјаче странке у држави – Бона Пашићевим радикалима, а Мелко Чингрија Демократској странци. Мелко је, као народни посланик, уживао имунитет и локалну власт у Дубровнику држале су његове Демократе.

Док су демократе и радикали у граду ратовали око „Милијунашке афере“ (Дубровчани су се подијелили на „Бонисте“ и „Чингријисте“), Стјепан Радић са својом Хрватском републиканском сељачком странком почео је масовно окупљати становништво у дубровачком залеђу. На изборима 1923. ХРСС је постала најјача снага у срезу, користећи аферу као доказ корупције „београдског централизма“. Дубровачка општина је 1924. пала у руке радићеваца, означивши крај старе градске елите коју су оличавали Луко Маркиз Бона и Мелко Чингрија.

Центар политичког утицаја преселио се из интелектуалних салона и кавана у масовне народне зборове, а штампа је изгубила значај јер су народне масе више слушале говоре на политичким зборовима него новине.

Књигу можете пронаћи кликом овдје.

Извор: Историја српског поморства