Споменик камену и од “станца камена“, као најљеши мост између Херцеговине и Војводине, на једном новосадском булевару, подигао је чувар традиције, Марко Милошевић, који је свјетлост дана угледао у Банату, али је срцем и душом и данас у Гацку – на крову Херцеговине.
Изузев локалитета једне и једине горе у Војводини (Фрушке Горе) и два брега (Вршачког и Тителског брега), можда се највиши камен у нашој Панонској равници налази управо у Новом Саду! И то захваљујући Марку Милошевићу, врлом Херцеговцу, Гачанину рођеном у Сутјесци, угледном привреднику, али и добротвору и задужбинару.
Наиме, испред сједишта његове “пословне империје“ на Булевару Војводе Степе у Новом Саду, подигао је велики камени споменик, својеврсни мост између Херцеговине и Војводине на коме су урезани стихови:
“Ово је камен из земље Херцегове, у њему и сад крупно сунце пржи, и све што је у нама на окупу држи, што донесмо у крајеве ове. Срцем заволесмо панонску равницу и мирну реку што њоме кривуда, а кам рођени у нама је свуда, са њега ч итамо своју историју.
ВИСОКО ГАЦКО, ЉУТО НЕВЕСИЊЕ, БИЛЕЋА МИЛА, ПИТОМО ТРЕБИЊЕ.“
Камен је, наравно изворни, дотјеран из завичаја током последњег рата, кад је стварана Република Српска, а Херцеговци и многи Новосађани одавно га зову “Марков камен“.
Марко Милошевић није рођен у “каменој колијевци“, Херцеговини, него у Сутјесци, у средњем Банату, али је Херцеговина остала у срцу и души. Кад му пословне обавезе дозволе често са породицом – супругом Драгицом и насљедницом, студенткињом Анђом, скокне до овог посног, али поносног парчета српске земље које чува Херцегово име, до Чемерна, Рудог поља, Гацка, Вучијег дола, Црногорског приморја…Са поносом чува вриједности земље, гдје сваки камен прича по једну причу, гдје се писала историја, коју ми, њени потомци, дописујемо очувањем слободарских традиција, ширењем истине и препознатљивог духа српског народа.
Марко Милошевић је прије неколико година био једна од пчела – матица у Удружењу Срба Херцеговаца у Новом Саду, који су заједно са Руским фондом “Путевима Петра“ и Друштвом српско-руског пријатељства, подигли споменик грофу Сави Владиславићу, царском дипломати из Гацка, савјетнику на двору Петра Великог, у Сремским Карловцима и Петровграду, а потом је исти такав споменик великом претку подигнут у Гацку.
Путовао је тада Марко до Санкт Петербурга, гдје, у Благовештенској лаври Александра Невског, почивају земни остаци грофа Владиславића, а помогли су многи привредници и донатори Херцеговци, али и институције културе из Сремскик Карловаца, Новог Сада и Покрајине. Поново су тада оживјеле и српско-руске културне везе, а уз три споменика у три државе, штампана је и књига Богдана Косановића “Сава Владиславић Рагузински у свом и нашем времену“. Тако је поново пробуђено занимање јавности, не само за овог врсног дипломату, који је разграничио тада два највећа царства – Русију и Кину, него и за континуитет српско-руских веза уопште. Јер, “Сава Владиславић је створио себи на изласку из нашег чемерног 17. века велико име дипломате у једном великом словенском народу и огромне заслуге у једном великом словенском добу. Он је први поставио српски проблем у Русији као главни проблем Балкана“ (Јован Дучић).
Марко Милошевић међу Херцеговцима на дочеку Српске Нове године у Новом Саду (Фото: Трифко Ћоровић/Слободна Херцеговина)
Марко Милошевић, никада није раздвајао Херцеговину и Војводину, баш као на споменику у Новом Саду. У родној Сутјесци помаже мјештане, удружења, ФК “Раднички“…Посебно већ 13 година у својој матичној основној школи “Иво Лола Рибар“, на Светога Саву, новчано награђује најбоље ученике, а последњих 11 година је “кум школе“ за овај велики празник. До сада је наградио 90 најбољих ученика са око 15.000 евра.
Подсјетимо, овај велики родољубац и добротвор је и успјешан бизнисмен, власник предузећа “Импулс Хемија“ из Новог Сада, које се сврстава у ред најуспешнијих у области производње средстава за индустријску, кућну и ауто”-хемију, као и власник “Гуминса“ из области гумарске индустрије.
И поред пословних обавеза, има га свуд – предсједава сабором братства Милошевића, започиње гангу за Српску нову годину на “Рибарцу“, највећем новосадском ресторану, наздравља на “Гатачком сијелу“ у Сава центру, један је од домаћина Херцеговачке вечери у Зрењанину. Помање је таквије јунака, као што је Милошевић Марко!
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
