НАСЛОВИ

„ЉЕПОТА ВЈЕЧНИХ СОНЕТА“-Књижевно вече у Билећи посвећено Алекси Шантићу

У Народној библитоеци „Владимир Гаћиновић“ у Билећи вечерас је, у оквиру серијала књижевних вечери посвећених најпознатијим српским књижевним ствараоцима, одржано Књижевно вече посвећено великом српском пјеснику Алекси Шантићу (1868-1924), поводом 150-годишњице његовог рођења.

На почетку програма, о Шантићевом књижевном дјелу говорила је директорица билећке библиотеке Ирена Дунђер. Она је нагласила да је Алекса Шантић снажном емотивно-љубавном, социјалном и патриотском поезијом оставио неизбрисив траг у српској књижевности, те д се сматра једним од највећих пјесника с прелаза 19. на 20. вијек. Његове пјесме попут: „Моја отаџбина“, „О класје моје“, „Претпразничко вече“, „Остајте овдје“, „Ми знамо судбу“, „Емина“, „Не вјеруј“ и многе друге уткане су у престижне антологије српског пјесништва.

Заједно са Јованом Дучићем, Светозаром Ћоровићем, те Атанасијом Шолом дао је велики допринос развоју српског књижевног круга у Мостару кроз рад у Српском пјевачком и културно-умјетничком друштву „Гусле“, огранку СПКД „Просвјете“ те издавању часописа „Зора“, чију је традицију прије 14 година наставила „Нова Зора“ коју издају одбори СПКД „Просвјета“ у Билећи и Гацку. Ирена Дунђер је подсјетила да успомену на великог поету чува и традиционална културна манифестација „Шантићеве вечери поезије“ која се сваке године одржава у Мостару и Невесињу, као и да његове име носе многе институције, школе, библиотеке, улице и тргови у српским земљама и региону, те да се у његову част додјељују и пјесничке награде.

Одабране пјесме из пјесничког опуса Алексе Шантића овом приликом читале су ученице Средњошколског центра „Голуб Куреш“ из Билеће: Дарија Куљић, Анђела Џелетовић, Драгана Андријашевић, Татјана Ђорђић, Милица Куљић и Тијана Граховац. Музичким акордима на гитари Књижевно вече обогатио је музичар Павле Иковић који је изводио и неке од Шантићевих пјесама које су музички обрађене.

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар