За Илију Мастиловића из Требиња кумство је светиња, а за својих 45 година живота био је чак 40 пута кум што крштени, што венчани.
А све је почело 1991. године у манастиру Острог, где је Илија иначе често боравио и помагао монасима, а где је његов покојни ујак Лазар Аџић био игуман.
– Имао сам тада 16 година, а игром случаја мој другар из села био је у посети манастиру Острог. Још као дечаци договорили смо се да будемо кумови, а тада сам га упитао да ли је крштен. Одговорио ми је да није, али да жели, а када сам се понудио да позовем свештеника питао сам га где ти је кум. Он ме само погледао и рекао: „Па ти ћеш ми бити кум“. Тако је то почело и ево, хвала Богу, и данас се наставља – рекао је Илија.
То прво кумство има и другу страну приче, која је такође интересантна.
– Са другом и његовом породицом била и једна жена са сином. И они су размишљали о крштењу, али се жена предомислила јер у манастиру није била са супругом. Игром случаја управо та жена и њен син касније су ми постали ташта и шурак, а да сам им тада кумовао можда се ни данас не бих оженио – са осмехом прича Илија.
И ЋЕРКА ПОШЛА ОЧЕВИМ СТОПАМА
ИЛИЈА Мастиловић са супругом Ранком има четири ћерке Јовану, Анђелу, Теодору и Ивону.
– Дуго смо и супруга и ја били незапослени, али се никада није десило да немамо за кумство. Увек се искрено радујемо нашим новим кумствима, која нису само ради форме, већ се настављају пријатељства и дружења. То тако схватају и наша деца, а најстарија ћерка ми је већ кумовала – истакао је Илија Мастиловић.
У Манастиру Острог склопио је и друга кумства. Дешавало се да се ту сретне са људима који пожеле да се крсте, а Илија је прихватио сваки позив пуна срца.
– Имам кумове у Херцеговини, Србији, Црној Гори, Немачкој, па све до Канаде. Са свима сам у контакту и одржавамо та наша пријетељства. За мене је кумство светиња, а драго ми је што то препознају и сви они са којима сам склопио ту нераскидиву везу – додао је Илија.
Овај Требињац истиче да са кумовима дели и добро и зло. Увек су једни другима при руци и често се обилазе, друже, једни другима помажу.
– За моју крсну славу Мратиндан окупи се око 120 гостију, а негде око 30 су кумови. И остали би били ту сасвим сигурно да живе у близини. С друге стране, мислим да нема славе која се слави а на којој ја немам обавезу да обиђем барем девет кућа – каже Мастиловић.
Илија каже да се радује и кумствима на венчањима. Срећни младенци и њихове породице увек се памте.
– Када се појавим на венчању, посебно када сам кум, дешавало ми се да ми свештеници кажу:
„Па опет ти“. Исто тако било је ситуација да сам био „само“ гост на весељу, а да ми приђу па ме питају да ли сам то поново кум – нагласио је Мастиловић.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
