• Тројица француских интелектуалаца реаговала су поводом емитовања на каналу „Арте“ документарца о сукобима на простору бивше Југославије, оцјењујући да тај филм представља крупан фалсификат историје који жели да прикаже да су муслимани-Бошњаци и Албанци једине жртве ратова у Југославији, док се злочини над Србима не помињу.

Фото: Wikipedia/paalso

Ријеч је, наиме, о документарцу „Бивша Југославија — поступци пред Међународним кривичним судом“ аутора Лућа Молике који је приказан почетком маја.

На њега су пажњу скренули универзитетски професор и предсједник „Колектива за мир на Косову“ Алексис Труд, лекар и бивши припадник ,,плавих шљемова“ током рата у Босни и Патрик Барио, који је био свједок на суђењу Милошевићу и Мартићу, као и бивши француски официр, писац књиге „Европа је умрла у Приштини“, Жак Огар.

Они су указали да се, када је ријеч о злочинима у рату у Босни, први дио документарца Молике своди на сукобе 1992-1995 и то на догађаје у Сребреници и злочине почињене од стране српских снага у јулу 1995.

„Он не каже ниједну ријеч о злочинима које су претходних година починиле бошњачке јединице Насера Орића, смјештене у сребреничкој енклави, против околних српских села. Ужасна звјерства праћена одсјецањем глава су се дешавала у тим селима, нарочито на православно Бадње вече у јануару 1993. године. Одбор за проучавање историје из Сарајева је процјенио број убијених Срба на 785, током 50 напада на српска села које су извршиле јединице Насера Орића између септембра 1992. и марта 1993“, навели су француски интелектуалци.

Они су подсјетили да су Насер Орић и његове снаге напустили Сребреницу, по наредби бошњачког предсједника Алије Изетбеговића, пред српском војском, истичући да је те догађаје потврдио и генерал Филип Моријон.

Указали су да документарни филм „Арте“ канала не помиње ни једном ријечју ужасну кампању коју је организовала Странка демократске акције (СДА) Алије Изетбеговића против српских грађана оних дијелова Сарајева који су били под муслиманском контролом.

„Између 1992. и 1995. године 3.000 српских цивила је било убијено, само у тим дијеловима града. У истом периоду је озбиљно рањено 1.665 српских цивила, док их је 800 нестало. Већина тих убијених и рањених није имала везе са борбама између бошњачке и српске армије, већ са злочиначким актима које је планирала СДА Алије Изетбеговића против цивила, који су најчешће били мета напада у својим домовима. Та кампања терора је довела до великог егзодуса Срба после Дејтонског споразума из децембра 1995. године. Као производ тог споразума 435.000 Срба су постали интерно расељена лица у Босни и Херцеговини, у тренутку када је 235.000 Срба било изгнано услијед операције етничког чишћења у Хрватској“, навели су у саопштењу.

Ови француски интелектуалци напомињу да је лорд Артур Понсонби у својој књизи ,,Фалсификати у ратном добу“ из 1928. истакао да је један од основних принципа сваке успјешне ратне пропаганде задобијање подршке познатих интелектуалаца и уметника.

„,Неспорни морални ауторитети ’, свијет умјетности и културе, су дакле били позвани од стране Бернара-Анрија Левија и Бернара Кушнера да се сврстају на страну Бошњака, најчешће на један жустар начин, у једном грађанском рату који је назван ‘праведним ратом’. У јулу 1993. Бернар-Анри Леви је именован за предсједника надзорног одбора француско-њемачког канала Арте. Леви у својим записима 22. јануара 1994. године помиње Жерома Клемона, предсједника Артеа ‘који прихвата да од свог канала направи једно борбено средство’ у корист Сарајева“, каже се у саопштењу.

Додаје се да током 1993. и 1994. године Леви снима филм ,,Босна“ и наводе да је тај документарац је био снимљен „у тијесној вези са бошњачком екипом сниматеља, сарајевском телевизијом када је реч о продукцији и ратним штабовима Дивјака, Алагића и Дудаковића, када је ријеч о инсипирацији“.

„Дакле, ратни штабови муслиманских снага били су извори инспирације за филм Бернара-Анрија Левија. Овај документарни филм је могао бити снимљен захваљујући финансијској подршци милијардера Франсоа Пиноа, пријатеља Андре Левија (оца Бернара-Анрија) и блиске особе Жака Ширака, кроз стварање продуцентске куће ‘Филмови сутрашњице’. Почев од маја 1994. Бернар-Анри Леви је обишао утицајне адресе и престонице како би представио свој филм. Омогућио је велики број пројекција пред политичарима, војницима, интелектуалцима и новинарима“.

Даље се наводи да је у јуну 1995. филм ,,Босна“ Леви приказао и Жаку Шираку, тада новоизабраном председнику Француске и додаје да је његов пријатељ, Жил Херцог, коаутор сценарија за филм, 1995. године снимио за канал Арте један документарац у славу бошњачке војске под називом ,,Армија“.

„Индустрија маште и разоноде је потом усвојила бошњачку пропаганду у свим њеним остварењима (ТВ фељтони, филмови, романи, песме…). Јавно мњење је 25 година по завршетку рата још увијек изложено тој холивудској представи сукоба у бившој Југославији, а телевизија ‘Арте’ ни овог пута није пропустила прилику да активно допринесе том пристрасном исписивању историје“, закључили су француски интелектуалци.

Преузето са СРБИН.ИНФО