Чланови Билећког планинарског друштва “Коритник“ послије успјешног успона на Боботов Кук, највиши врх Црне Горе, одлучили су се за нови подухват.
Овога пута коцка је пала на Маглић, највиши врх Босне и Херцеговине. Маглић је одувијек био изазов и магнет за планинаре и авантуристе.
Његова лоцираност у једној од посљедњих прашума у Европи- Перућици, и прелијепом погледу према осталим врховима Динарида који се нижу, а и „срцоликом“ Трновачком језеру, увијек остављају отворен пут за нову авантуру.
Тако без обзира што су се на врху Маглића већ неколико пута уписали, билећки планинари су му још једном у походе кренули.
Овак горостасни врх и није лак за освајање, још ако вас и прати магла , па је разумљиво и име ове планине.
Непредвидљиви и магловити Маглић дочекао је планинаре, који су овога пута од пријевора кренули ка врху.
У пријевору их је дочекао професор Јован Будалић са супругом, па су кренули ка „крову“БиХ.
Билећани нису ишли сами, било је ту планинара и из Невесиња, а до врха сусретали су планинаре из Зенице.
Магла их је пратила готово до самога врха.
Успон који је трајао два сата и кусур са западне стране, био је захтјеван и нужна је била константна опрезност.
Са самога врха Бих (2386) умјесто планинских врхва над којима доминира овај масив, видио се само магловити огртач око самога врха.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Билећани нису ишли сами, било је ту планинара и из Невесиња, а до врха сусретали су планинаре из Зенице.
