Објављујемо списак жртава из котара Вељун и Слуњ које је из неколико извора објединио Светозар (Душана) Гвоздић са намјером да се комплетира, евентуално исправи и допуни и остави на увид новим генерацијама.
Споменик жртвама у Вељуну (слика преузета са сајта www.zlocininadsrbima.com)
ДА СЕ ЗНА И НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ !
Моја генерација, српске националности и православне вјероисповјести, (послије 1941.-1945.године) одгајана је у лажном духу братства и јединства, како у вријеме НОР-а и Тита, тако и послије њега – учила све друго осим своје вјере, поријекла и славне историје.
У цркву нисмо ни ишли, а већина није ни крштена. Како би и ишли у наше богомоље када су скоро сви црквени објекти углавном порушени и оскрвњављени, исти су усташама служили као мјеста масовног уништења, уз претходна мучења и масакрирања; Срба и Рома, Јевреја, као и православних свештеника.
Познато је да су од формирања борбених група и организовања партизанских јединица до дизања устанка за одбрану од окупатора – на Кордуну, већину чинили Срби, малобројни Хрвати и остали антифашисти.
Вјешто се избјегавало, те организаторе и сам народ, упознати са већ учињеним (извршеним) усташким злочинима који су почињени на недужним народом.
Наводим само већа усташка злодјела (покоље) која су учињена и то;
– 26/27. априла 1941.год. са подручја ГРУБИШНОГ ПОЉА (обронци Билогоре), усташе и припадници тзв. Сељачке заштите, покупише и одведоше преко 500 Срба у концентрациони логор Јадовно на Велебиту.
– 27. и 28. априла 1941. масовни покољ око 200 Срба у мјесту ГУДОВАЦ (код Бјеловара)
– На Ђурђевдан , тачније од 5. до 9.маја 1941. год. усташе покупише преко 600 Срба са подручја котара, одн. општине ВЕЉУН и СЛУЊ (уз претходну ликвидацију хрватске породице Мравунац) те уз тешка мучења – побише 547 лица (види ПОПИС жртава у прилогу), док на СПОМЕН КОСТУРНИЦИ у Вељуну стоји уписано 525 лица.
– У концентрационим логорима; ГОСПИЋ – ПАГ и ЈАДОВНО, убијено је преко 40.000 људи, жена и дјеце (од чега 90% Срба).
Слиједе и други масовни злочини и ликвидације; Срба, Јевреја, Рома и антифашиста – како на Кордуну тако и на цијелом простору тадашње Независне државе Хрватске (НДХ), што је мање-више познато, а подсјећам само на неке од њих;
– ГЛИНСКИ покољ (преко 1.200 погубљених Срба) и ЈАСЕНОВАЦ (преко 700.000 Срба, Јевреја, Рома и осталих – према проф.др.Србољубу Живановићу, док историчар Владимир Дедијер наводи да је у Јасеновцу било и до 1.200.000 жртава).
– Дјечији логори у СИСКУ и ЈАСТРЕБАРСКОМ – једини логор за дјецу у тадашњој Европи …
Добро нам је познато ко је такву политику проводио у току и послије рата, тада још перфидније, а све зарад „братства и јединства“ и повјерења Партији и Титу.
Како то да се ни на партијској конференцији о организацији оружане борбе са задатком „да се одмах приступи формирању партизанских одреда и извођењу борбених акција…”, 19.јула 1941.год. – одржаној у шуми Абез крај Вргинмоста (коју су водили; секретар ЦК КПХ Раде Кончар и члан ЦКХ Јосип Краш) – не спомињу већ извршени усташки злочини, између осталих и овај на Вељуну ?
Ови злочини се не спомињу се ни на Првом војном савјетовању Главног штаба Хрватске (ГШХ) одржаном 13.12.1941.године у Збјегу у кући Милана Бараћа .
Посљедице су познате – настављање усташких злочина, ликвидација угледних Срба (и Хрвата антифашиста), преузимање политичких и командних дужности у бригадама, дивизијама и армијама од стране Хрвата (и антисрба), превођење домобрана у партизане, ликвидација српских кадрова, „савезничка“ бомбардовања градова и мјеста у Србији, стварање двиј покрајине у Србији, симпатизери Инфорбироа (ИБ-а) су, без суда, пресуђени мучени и кажњени у казаматима “Голог отока” , Устав СФРЈ 1974. Устав Републике Хрватске 1990. и наставак „Европске“ – данашње политике у смјеру тоталног истребљења Срба и православља.
Тадашње, као и посљератно скривање усташко-нацистичких злочина, наивност Срба и њених политичара, довело нас је пред поновни „братоубилачки рат“, рат Хрвата и Срба, (иако „ми нисмо никаква браћа, а у рату смо већ 20 година“ – како је то 1941. изјавио је жупник Никшић“ ).
Шта даље ?
И даље ћутати, крити се и стидити својих невиних жртава из рата; 1941-45. и 1991-95.(96).?
Ако тако наставимо – онда, нас Срба у Хрватској неће бити ни 3%, а питање колико ће нас бити у остатку бивше Југославије.
Самим проглашењем НДХ (10.априла 1941.), усташе су у котару Слуњ заробили неколико стотина војника и официра бивше Војске Краљевине Југославије, па су у току ноћи 10/11. априла 1941. године убили четири, а тешко ранили двојицу војника. Том приликом су заплијенили велику количину ратног материјала и новца. Охрабрене и осиљене усташе, одмах су кренуле у вршење терора на ширем подручју котара Слуњ и котара Вељун – хватање сељака из Нове Кршље које одводе у жандармеријску станицу Слуњ, гдје их туку и малтретирају без икаквог разлога.
Прву већу групу усташе су стријељали већ 13. априла 1941. Извукли су из Слуњског затвора 47 официра Југославенске војске од 100 заробљених – утоварили у два камиона, одвезли до Хрватског Благаја и поубијали.Ово је потврђено послије рата, кроз саслушање Пожега Томе и Туркаљ Томе – усташа из Слуња. Остали, што нису погубљени од усташа, могу бити захвални Италијанима који у априлу 1941., у сарадњи са усташама, одводе двије групе људи у логоре у Италију.
Дакле, поред овог покоља – официра и војника Југославенске (Краљеве војске), усташе, на предлог Јосипа Пауновића из Благаја, уз непосредне организаторе; жупник Иван Никшић шеф усташког стана из Слуња, жупник Иван Микан из Огулина, учитељ и усташки повјереник жупник општине Вељун Иван Шајфар, адвокат Ловро Сушић из Огулина, жупник Блаж Томљеновић из Хрвтског Благаја, усташки емигранти који су дошли из Загреба, најближи поузданик по наређењу Диде Кватерника – усташки официр Ивица Шарић, син биљежника из Госпића, Мијо Бабић, Вјекослав Макс Лубурић и неколико домаћих усташа из Хрватског Благаја – у ноћи 4/5.маја 1941. ликвидирају једну угледну и поштену хрватску породицу – млинара Јосипа Мравунца у Хрватском Благају, чиме се „стварају разлог“ за велики – масовни злочин на Ђурђевдан, одн. од 6-9.маја 1941. године на подручју тадашњег котара Вељун и дијела котара Слуњ.
Тај покољ означио је почетак геноцида над српским народом на ширем простору Кордуна.
Том приликом усташе су похапсиле 600 мушкараца, већим дијелом са подручја тадашњег котара Вељун, али и са подручја сусједних општина, па чак и “вањских” општина.
Најприје су их звјерски мучили, масакрирали – и побили њих 546 (петстотиначетрдесетшест) те, већину, бацили у јаму 8/9.маја у Хрватском Благају.
Масакрирања су вршена; приликом хапшења – код куће или на терену у школи, цркви и жандармеријској згради на Вељуну и школи у Хрватском Благају.
Завршни чин масакра извршен је непосредно код мјеста покопа у “Трчковој долини”- јама, гробница дим. 6x3x4м (104 м иза школе у Хрватском Благају).
Локација гробнице: Е=424793,63 (45°12´39,62´´), Н=5008338,88 (16°32´33,23´´) док је резервна гробница била одређена “Попова пећина”.
У том Вељунском масакру страдала су и 24 члана КПЈ , а народу је речено да су мушкарци одведени на рад у Њемачку. На срећу, доласком Италијана, престала су масовна убиства, али усташе и даље настављају са хапшењем угледних људи, убиствима дјеце, жена, младих и старих, уласцима у села – вршећи пљачке стоке и имовине, паљење стања и затирање свега српског.
По питању усташких злодјела, само на Кордуну, и да се сви опишу – требало би хиљаде страница текста, шта овом приликом није могуће , па ћу као Кордунаш са Вељуна – обрадити само усташки злочин-масакр извршен на Вељуну и у вези масовне гробнице у Хрватском Благају.
На Кордуну постоји четрдесетдевет (49) стратишта – мјеста усташког покоља српског народа.
ПОПИС ЖРТАВА УСТАШКОГ ТЕРОРА
на подручју КОРДУНА – Котара Вељун и дијeла котара Слуњ као и околних мјеста тадашње Независне државе Хрватске (НДХ) извршен у времену од 5/6. до 9.маја 1941.године непосредна локација Вељун и Хрватски Благај
ПЕРЈАСИЦА / Кланац (4)
41 Маринковић (Михајло) Никола 1900 Србин #……)**/50 Име оца, као под фоот.16
42 Перић (Миливој) Ђурађ 1904 Србин #……)**/50 Име оца, као под фоот.16
43 Перић (Раде) Никола 1922 Србин #……)**/50 Име оца, као под фоот.16
44 Перић (Миливој) Раде 1878 Србин #……)**/50 Име оца, као под фоот.16
ПЕРЈАСИЦА / Кузма (12)
45 Ћика (Миле) Тодор 1900 Србин #……)**/50 Име оца, као под фоот.16
46 Дејановић (Милован) Давид 1893 Србин #……)**/50 Име оца, као под фоот.16
47 Дејановић (Раде) Јован 1914 Србин #……)**/50 Име оца, као под фоот.16
48 Дејановић (Јован) Раде 1893 Србин #……)**/50 Име оца, као под фоот.16
49 Дејановић (Ђурађ) Рафајло 1883 Србин #……)**/50 (до)..Као под фоот.13 И 16
50 Никшић (нн) Драгић 9999 Србин # свједочење до)..Као под фоотнотом 13
51 Никшић (Мојсије) Мојсија 1886 Србин # свједочење (до)..Као под фоотнотом 13
52 Опачић (Јован) Никола 1886 Србин #……)**/50 (до)..Као под фоот. 3 И 16
53 Опачић (Никола) Раде 9999 Србин # свједочење Име оца, као под фоот.16
54 Вукмировић (Миливој) Драгић 1904 Србин #……)**/50 Име оца, као под фоот.16
55 Вулетић (Миливој) Милан 1886 Србин #……)**/50 (до)..Као под фоот. 3 И 16
56 Вулетић (нн) Рафајло 9999 Србин # свједочење (до)..Као под фоотнотом 13
ПЛАШКИ / Језеро (1) (до) Парох у Вељуну
57 Докмановић (нн) Миле 1910 Србин #……)**/53
ЗАГРЕБ – ЦЕНТАР / Загреб Дио (1)
547 Карамарковић (Милић) Милош 1894 Србин #2249036104
ПРИРЕДИО: Светозар (Душана) Гвоздић
НАПОМЕНЕ
7 (седам) лица је уписано у овај попис и то тек.број: 32,33,35,49,50,52 и 55, по основу свједочења – описаног под фоотнотом 4.
3 (три) лица непознатих имена, нису, ни као НН лица, садржана у овом попису – иако су убијена од усташа према напред наведеном свједочењу, шта значи да је дефакто убијено 550 лица (душа).
За овај поименични списак уморених (масакрираних) лица – “ извор података” су:
– Хисторијски архив Карловац (ХАК – Зборник 18, „ Котар Слуњ и котар Вељун у НООР-у и социјалистичкој изградњи“ Књига 2) , Карловац 1988.год.стране; 819, 919-977, 979-1139. Изјаве , свједочења неких од извршилаца злочина, њихових чланова породица, као свједочења срећника који су преживјели та злодјела, а која је описао Др.Ђуро Затезало у својој књизи:“Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА (СКД „Просвјета“ Загреб 2005.)
– Поименични опис усташких терора: хттп://www.макроекономија.орг./0-мирослав-здравковић/усташки-пир-у-слуњу/ , при чему сам користио шифре о „директном терору“ извршеном првенствено; у Вељуну одн. Хрватском Благају, као и описаним мјестима.
– Извод из Музеја жртава геноцида, Београд 2009. (ЖРТВЕ РАТА 1941-1945., ХРВАТСКА ИИИ), Сигн.355.1-058.65(497.5) од стр.2066 до 2175. (у највећем дијелу),
– Софтверски пзрМанагер прогам wиндоwс апликације базе података “Пописа жртава рата 1941-1945.”којим је потврђен ранији извор те допуњен новим подацима о жртвама.
– Уз свако лице, односно текући број, уписан је “извор” података , а у колони ”Примједба” биће приказ односно веза са; додатним објашњењем (до), прилогом (пр) и сликом (сл).
Молим кориснике-читаоце за разумијевање због евентуалних грешака, које су могуће али су ненамјерне обзиром да је списак “класично” рађен – коришћењем више извора. Постоје разлике; име оца, година рођења и слично, али је “усвојен” податак из извора: ХАК, Зборник 18, Карловац и МЖР 1941-1945.године.
Значење, односно објашњење десетоцифреног броја – пописнице је слиједеће;
– прва група од четири бројке означавају број фасцицле у којој се чувају оргинални записници тј. пописнице а оне уједно означавају котар и општину пописа;
– сљедећа група од три броја означава шифру пописног круга, локацију на којој је вршен попис и у којој је неко пријавио име жртве и околности страдања (за Вељун то је број 039);
– посљедне три цифре (три броја) означавају број пописнице у којој су уписани подаци о жртви.
Идентификационе ознаке уз податке о жртви, а које почињу са бројевима 7033с… упућују да се пописнице налазе у МЖГ ( Музеј жртава геноцида), али још као несређена грађа.
Види копију – прилог бр.4: Пописнице кбр.1 Рушевица као и препис текста исте пописнице.
Хвала мом другу проф.Лази Пекечу – аутору књиге “ РУШЕВИЦА село на Кордуну”, што ми је уступио фотокопију извода из МЖГ Београд – чиме сам разрешио многе податке о жртвама.
Хвала и мојој супрузи Љубици на испомоћи – успоредби података.
Посебно ХВАЛА инж.Ради Нишевићу који је програмски разрешио све дилеме пописа жртава и ” отворио врата” да се изврши комплетан ПОПИС ЖРТАВА за цео КОРДУН.
Очекујем реакцију потомака жртава овог злочина, (ријетко) преживјелих, непосредних свједока, историчара и свих оних који желе да својим доприносом УПОТПУНЕ ОВАЈ ПОПИС, да дојаве исправак било којег податка који не одговара истини, а све у циљу да се пречишћени текст публикује и као такав трајно остане садашњим и долазећим генерацијама.
Молим познаваоце друштвених мрежа – да помогну и дојаве исправке на; Фацебоок или Мејл: sveto.gvozdic@gmail.com или конт.тел.Вибер: +381 63 8 149 550 или фиксни телефон 381 11 616 82 43.-
СВИМ ЖРТВАМА – ВЈЕЧНА СЛАВА
У сјећање – да се не заборави !
У Београду, августа 2022.године
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Pingback: Комплетирајмо списак жртава усташког злочина у котару Вељун и котару Слуњ