Category

Почело је тако што су јој на сан долазили анђели који на крилима носе малу предивну цркву, с каменом оградом и двориштем обраслим зеленом травом. На тој огради била су прострта два шарена ћилима. То би она испричала родитељима, а они су је тјешили као да се то дешава само добро...

Да л’ је то судбина ил’ ко зна шта ли је, како опева једна наша вечита песма? То најбоље оне знају – цуре, девојке или жене у својим средњим и позним тридесетим или чак и раним четрдесетим које из овог или оног разлога нису још увек нашле своју сродну мушку душу. Које су и да...

Једном сам и једну другарицу заједно с митраљезом пренио преко набујале ријеке, а навече смо голи спавали под губером док нам се одјећа сушила. Мислиш да ми је на памет пало да је такнем? Мој брате, била је то тешка дисциплина. За кришку јабуке се стријељало. Касније сам слуш...

Весели моји Херцеговци, нарочито они источни. И ја њихов, међу њима и са њима. Сој људи генетски рађан на локалитету једне неравне „камене плоче“ ограђене шумом, кршом и „сумало“ сланом водом с југа. Да, баш плоче и то оне Херцегове која је била већа док је била стари...

Ко први пут долази у Билећу има осјећај да су пред њим два мала града одвојена један од другог, посебно онај на западној страни простране котлине, који је мањи и опасан високим зидинама. Тај мањи град зову Логор. Истина, то није град као други градови, већ ововремени спом...

У једном селу у околини Билеће непосредно послије Другог рата живјела је бројна породица. Имање је било велико, доста земље а и многобројно благо.Како је невјеста спашавала дугогодишњу традицију послушности?   Кућа приземљуша, у једној просторији огњиште, око њега ка...

Љубав. Пишем о љубави, јер увек навијам за љубав. Која год да је лига у питању и ко год између кога да „игра“, ја желим да љубав победи! Пишем о оној правој истинској љубави, а не о тамо некој нужној „именици“ од 5 слова којом се свакодневно испирају наша уста и теше наше уши… Да...

Сваки њен телефонски извјештај према Мостару, а било их је у току дана више јер су посматрања била честа и у одређеним временским интервалима, почињао је лозинком „Метеоре 453.“ Био је то наставак традиције дуге више од пола вијека, јер Билећа је 1892. године ...

Неки ће рећи да сам полудео. Неки ће рећи да сам одавно луд. Ни једнима, ни другима нећу замерити на томе, али ћу написати ово што сам наумио да ће чудо бити. Ужасно ме боли та савремена немарност, већ годинама уназад… Ја ипак живим у 21. веку! Даме ће да опросте, мушкарци ће д...

Једне ноћи 1954. године неки Гачанин из општинске зграде украде два ћилима. Седло је „посудио“ у штали шумске управе, а Зекана се докопао на Хелдишту гдје су га са Ћићом преко ноћи оставили на паши.   Породице Риста Кокоља и Васе покојног Гала Дангубића упари...

Свестан чињенице да јој ни бројне написане књиге проналазача и ловаца на срећу нису довољно пришле, и да јој ни један, простором и временом ограничен, блог неће “пера одбити”, ипак, усудих се. Пише: Божо Бобан Вукоје  Она изискује читав том књига крупне сачме, а не овај “танк...

Како је пулсирао живот у овој малој херцеговачкој вароши педесетих година прошлог вијека. Због чега је пропала најaвљена посјета Карл Малдена Билећи. Билећка свакодневица педесетих година прошлог вијека није могла да прође а да у њој не учествују фризери и брице у чијим радња...